Бој на Мишару

СМЕРНИЦЕ:

  • Који историјски догађај је приказан у овој песме? У ком периоду српске историје се одиграо Бој на Мишару? Ком циклусу, дакле, припада ова песма? Која је најпознатија песма овог циклуса? Од ког народног певача је Вук записао највише песама о ослобођењу Србије?
  • Одреди главну и паралелну тему. Објасни функцију сагледавања теме са две тачке гледишта. Издвој колективно и појединачно гледиште на описане догађаје.
  • Између кога се одвија дијалог у овој песми? Објасни симбол гавранова у народној епици и народној традицији. Опиши гавранове из ове песме.
  • Објасни ток дијалога. Какав став заузима Кулинова када на почетку песме? Шта значи њено ћутање на крају песме? Какав уметнички ефекат постиже певач приповедањем из обрнуте перспективе?
  • Сагледај композицију песме. Уочи и објасни контраст. Објасни завршне стихове.300px-BOJ_NA_MIŠARU
Advertisements

„Диоба Јакшића“

 СМЕРНИЦЕ ЗА УЧЕНИКЕ

  • Обрати пажњу на почетак песме.
  • Какав смисао има “космички дијалог“ из увода?
  • Коњ и соко су симболи витешког достојанства. Шта покреће свађу између Дмитра и Богдана?
  • Објасни Анђелијину дилему после Дмитрове заповести.
  • У каквој се ситуацији нашла?
  • Шта се у њој сукобљава?
  • Пажљиво анализирај слику “преобраћања“ девера.
  • Објасни Анђелијин поступак. У чему је моћ “чаше молитвене“?
  • Како на улогу жене гледа народни певач у тешком историјском тренутку, после косовског пораза?
  • Каква је улога натприродних, тајанствених сила, које се преплићу са земаљским догађајима?
  • Како се у људима сусрећу пролазно и непролазно?
  • Шта побеђује? Образложи најважније поруке песме.
  • Сагледај композицију песме.
  • Уочи и образложи унутрашњу драмску структуру песме.
  • Издвој етапе у развоју драмске радње.
  • диоба јакшића

„Кнежева вечера“

Knezeva vecera

Кнез Лазар наздравља јунацима славећи неку од њихових врлина. Које врлине прате јунаке Како разумете значења врлина јунака?

Лазар и Милош се сукобљавају веома оштро Распоред седења указује на највеће растојање између њих двојице.

Лазар и Милош размењују вербалне дарове, оптужбу и заклетву. У којим стиховима је сконцентрисано значење оптужбе и заклетве?

КОЈИ ЈЕ ОСНОВНИ МОТИВ У ПЕСМИ?

НА КОМ ПРИНЦИПУ ЈЕ КОМПОНОВАНА ПЕСМА?

ОБЈАСНИТЕ ЗАШТО ЈЕ КОНТРАСТ УМЕТНИЧКИ ЕФЕКТАН У ОВОЈ ПЕСМИ.

ИСТОРИЈА  ЈЕ ДОКАЗАЛА ДА НИЈЕ БИЛО ИЗДАЈЕ.
КАКО РАЗУМЕТИ МОТИВ ИЗДАЈЕ ДУБОКО УКОРЕЊЕН У ТРАДИЦИЈИ СРПСКОГ НАРОДА?!

                                                                          

                                                                                   АНАЛИЗА

МОТИВ ИЗДАЈЕ је основни мотив ове песме, иначе веома чест у усменој епици.

Песма је компонована на принципу контраста

Контраст омогућава песнику да појача улогу сукоба великаша у крајњем исходу боја.

Паралелизам вредности издајника и оног који је издан појачава психолошку напетост у песми.

 

Кривац за погибију кнеза Лазара је пронађен у лику Вука Бранковића јер је народу било потребно објашњење за погибију кнеза и за огромно српско страдање после Боја на Косову.
Једна цела српска генерација је страдала на Косову; тек 200 година после боја, под утицајем народних песама, страдање се објашњава издајом.
Сви извори о боју, и српски и турски, не помињу издају.

О Вуку Бранковићу

–          Косовом је владао готово самостално.

–          Ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара.

–          Сумњив султану Бајазиту.

–          1395. године затворен у Пловдиву.

–          1398. умире у затвору.

–          Његова издаја је измишљена!

–          Пре краја битке напустио је бојиште, јер је видео да је све изгубљено.

–          После боја био је у непријатељству са кнегињом Милицом.

 

 

„Српска дјевојка“

Devojka u srpskoj narodnoj nosnji

СМЕРНИЦЕ ЗА УЧЕНИКЕ

  1. Одреди основни мотив ове песме.
  2. Шта из уводне слике сазнајеш о Милици, а шта о ономе ко описује њено лице?
  3. Како разумеш хиперболу са дугим трепавицама из првог стиха?
  4. У каквом су односу изглед, понашање и говор девојке?
  5. Упореди Милицу и остале девојке у колу; чиме се она издваја?
  6. Зашто народни певач није приказао Миличине очи? Шта тако боље сагледавамо?
  7. Уочи и анализирај стилска средства: хиперболу, градацију, контраст, словенску антитезу.
  8. Како разумеш наслов песме Српска дјевојка; чиме је Вук био мотивисан да ову песму тако назове?

коло

Анализа:

1.Уочавање теме: девојка и девојачка лепота. Функција мотива – трепавица

2. Композиција: указивање на тему; исповест лирског субјекта; сакупљање кола; коло игра, муње; понашање  и одговор

3. Лик српске девојке:

а) портрет: “дуге трепавице“, “црне очи“, “бело лице“, “румен јагодице“…(телесна лепота је необична, изузетна)

б) карактер: скромна, јединоставна, тиха, повучена, смерна (душевна лепота је неуобичајена)

Закључак: особине издвајају Милицу од других девојака

4. Језик и стил: стални епитети; словенска антитеза; градација и контраст; лирски десетерац

Лаза Лазаревић „Ветар“

laza10Лаза Лазаревић (1851-1891), приповедач српског реализма, преводилац и један од најбољих лекара свог времена.

Рођен је у трговачкој породици у Шапцу. Пошто је на Великој школи завршио студије права, уписује у Берлину студије медицине и завршава их 1879. године.

У младости је био присталица идеја Светозара Марковића, а године 1879. у бечком часопису „Зора“ објавио је своју прву приповетку под насловом  Звона с цркве у Н. (касније  Први пут с оцем на јутрење), којом је привукао општу пажњу.

Студије медицине подстакнуте су његовим интересовањем за природне науке. Преводио је природнонаучне текстове са немачког и руског језика, пре свега Дарвина и Фарадија. Свој живот је посветио лекарском раду. Осим лекарске праксе у болници, објавио је неколико десетина стручних радова из медицине.

Преводио је такође и књижевне текстове Гогоља и Чернишевског.

Као приповедач, Лаза Лазаревић је испољио све особине доброг писца. Његове приповетке су чврсте композиције, пажљиво и складно обликоване и спадају у уметнички најдотераније приповетке у прози српског реализма, чиме је стекао углед најбољег стилисте свога времена. Префињеним стилом Лазаревић је увео нове теме и ликове у српску књижевност (пре свега у градску средину и међу интелектуалце) и постао зачетник психолошке приповетке у нас.

Написао је укупно 9 приповедака

  • Први пут с оцем на јутрење
  • Школска икона
  • У добри час хајдуци
  • На бунару
  • Вертер
  • Све ће то народ позлатити
  • Ветар
  • Он зна све
  • Швабица

 

                                                            ВЕТАР

 

СМЕРНИЦЕ ЗА УЧЕНИКЕ

  • Ко приповеда приповетку Ветар (обратите пажњу на прву реченицу)? Шта нам писац саопштава о разлозима приповедања?
  • Одредите време, простор и основне елементе фабуле ове приповетке.
  • Окарактеришите лик Јанка и лик његове мајке. Какви су њихови међусобни односи? Какав утицај на Јанка има мајка?
  • Зашто мајка једно говори а друго мисли? Детаљно сагледајте завршну сцену у приповеци и припремите се за анализу.
  • Која је улога простора и чијим очима се он сагледава у сцени првог сусрета Јанка и Ђорђеве кћери?
  • Сагледајте и образложите мотив и симболику сна у приповеци Ветар.
  • Симболичан је и наслов приповетке. Где се све јавља мотив ветра и која су његова симболична значења?

Милован Глишић: „Глава шећера“

glisic11Милован Глишић (1847-1908), приповедач, драмски писац и преводилац, оснивач српске реалистичке сеоске приповетке.

Рођен је у селу Градац крај Ваљава, студирао је на Великој школи у Београду. После две године напушта Велику школу и уписује Филозофски факултет, али ни ове студије није завршио. Као присталица идеја Светозара Марковића и учесник револуционарног покрета, осуђиван је и отпуштен из службе

Уређивао је „Српске новине“, а 1881. године постао је драматург Народног позоришта. Умро је током лечења у Дубровнику.

Књижевни рад започео је писањем сатиричних текстова у новинама („Враголану“, „Врзином колу“, „Преодници“) а прве значајне приповетке објављивао је од 1875.г. у „Отаџбини“.

Написао је тридесетак приповедака (две збирке Приповедака 1879. и 1882), у којима је критички и сатирично осликао српско село. У неким приповеткама је, под утицајем Гофоља, уносећи фантастичне елементе, обрадио народна предања.

Написао је и две сеоске комедије: „Два цванцика“ (1883) и „Подвала“ (1885).

Био је један од најбољих преводилаца руских, немачких и француских писаца. Најзначајнији су му преводи Гогоља (Тарас Буљба, Мртве душе), Гончарова и Толстоја (Рат и мир).

Најпознатије  Глишићеве приповетке су: Глава шећера, Прва бразда,  Рога, Злослутни број, Шило за огњило, Ноћ на мосту, Задушнице,  Редак звер, Ни око шта, Учитељ, Вујина просидба и др.

ГЛАВА ШЕЋЕРА

СМЕРНИЦЕ ЗА УЧЕНИКЕ

  • Прочитајте приповетку у целини.
  • Одредите време и простор у овој приповеци.
  • Протумачите наслов приповетке и објасните улогу главе шећера у композицији .
  • Окарактеришите главне ликове и објасните симболику њихових имена.
  • Какав је однос интелигенције, власти, свештеника и зеленаша према сељаштву?
  • Објасните положај српског сељака и пишчев став према том положају.
  • Размотрите улогу фантастичних елемената у овој приповеци.
  • Обратите пажњу на завршетак приповетке и повежите са идејама дела.

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

Усмено стваралаштво српског народа јесте књижевност за себе, народна књижевност, како се обично назива, која стоји напоредо с друга два основна вида српске књижевности, средњовековном или старом и новом литературом.

Иако записане у новија времена, наше народне умотворине садрже многе елементе који говоре о њиховој древности. Говорећи о старини наших народних песама, Вук Караџић је истакао да међу „женским“ песмама, нарочито обичајним, има и таквих које су старе и до хиљаду година

Наша народна књижевност одликује се великом разноврсношћу у тематици, облицима и поступцима излагања. Више него и за једну другу област наше књижевности за њу се може рећи да обухвата народни живот у његовој свеукупности.

            Најглобалније, она се дели на поезију и прозу, и та је подела утемељена на начину организовања језичких елемената.

НАРОДНА ПРОЗА

Народне приповетке или приче, како се у неким крајевима називају, чине основну масу народне прозе. Оне су тематски и жанровски разноврсне.

Бајка је најразвијенији и најзначајнији облик народне прозе. Она нас уводи у свет чудесног и фантастичног. По својим особинама има доста сличности с митом. У миту имамо натприродне личности, богове и хероје, у натприродном свету, док у бајци налазимо обична човека у свету натприродних бића. Све су бајке међусобно сличне, код свих народа оне обрађују исте или сличне мотиве. Стандардни јунак бајке јесте младић који се налази пред неким тешким задатком.(Баш-челик, Златна јабука и девет пауница, Чардак ни на небу ни на земљи и др)

Новела је прича, обично краћа од бајке, из градског и сеоског живота, у којој преовлађују реалистички елементи и тежња ка карактеризацији ликова. У њима сусрећемо типске карактере: зле жене, досетљиве девојке, довитљива крадљивца, затим парове: правичан и зао, тврдица и дарежљив човек, милостива снаха и немилостива свекрва итд. У неким новелама имамо такође елементе чудесног али они нису дати ради себе самих, него пре свега зарад откривања ликова (Зла жена, Правда и кривда , Девојка надмудрила цара и друго

Кратка шаљива прича најближа је реалном животу. У њој нема чудесног ни фантастичног, „него оно што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити“ (В. Караџић). Еро је иначе један од најживописнијих ликова нашег фолклора. Еро и Турчин, Еро и кадија и нарочито Еро с оног свијета.

Остале врсте народних приповедака јесу, нпр. ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА и АНЕГДОТЕ

На граници између прозе и поезије стоје

КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ: пословице, питалице, загонетке

За њих је карактеристично да показују већу правилност у распореду језичких јединица, што их одваја од прозе, али без изосилабичности, која представља својство народне поезије.

ПОСЛОВИЦА у сажетој форми износи колективна искуства народа и животну мудрост.Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију, Новци, кад одлазе, имају сто ногу, а кад долазе, само двије, Кад султан назебе, раја кија), који се понекад спушта до етички проблематичног утилитаризма (Умиљато јагње две мајке сиса, Лаж кад проходи није лаж).

ПИТАЛИЦА  је сажета анегдота ослобођена описа радње и ситуације, сведена на кратко питање и афористички, пословички одговор; она је, у ствари, дијалогизована пословица.

ЗАГОНЕТКА је енигматична форма; она садржи метафорично-алегоријски опис неке ствари или појма чије име треба погодити (нпр. „Бијела њива, црно сјеме, мудра глава која сеје“ – писмо).

 

                                    НАРОДНА ПОЕЗИЈА

Народне песме чине најважнији део наше усмене књижевности. Њих има највише и најпотпуније изражавају дух и карактер народа. Одликују се много већом разноликошћу од прозе.

Вук Караџић их је поделио на три врсте: женске, јуначке и песме прелазног карактера или, ако се та подела искаже у терминима теорије књижевности, на лирске, епске и епско-лирске песме.

Лирске и епске песме разликују се по односу субјективног и објективног елемента, с једне, и по односу песме и певања, с друге стране. Вук је то изразио у следећој, лапидарној формулацији коју можемо сматрати класичном: „Женске пјесме пјева једно или двоје ради свога разговора, а јуначке се пјесме највише пјевају да други слушају, и зато се у пјевању женских пјесама више гледа на пјевање него на пјесму, а у пјевању јуначкијех, највише на пјесму“ (речи је истакао Вук).

Десетерачка епска песма пева се најчешће уз гусле; може се и казивати, док је лирска песма увек чврсто везана за мелодију.

НАРОДНА ЛИРИКА

Народна лирика је најмногобројнија и најразноврснија врста народне поезије и читаве усмене књижевности. Она обухвата целокупан јавни и приватни живот нашега патријархалног човека. Нема ниједне области народног живота, ниједног осла који се колективно обавља, а да није нашао свој израз у песми. Песма је пратила цео људски живот, од колевке до гроба. Њено богатство и њена разноврсност испољавају се такође у ритмици и версификацији. „Везана уз мелодију, народна је лирика искористила све музичке могућности“ језика. „У њој су разрађени сви могући стихови – од четверца до шеснаестерца, у складу са духом језика

Полазећи од тога, целу народну лирику можемо поделити на две велике скупине: у прву би ишла обредна и обичајна поезија, у којој је моменат употребе полазна тачка у језичко-уметничком уобличавању песме, а у другу – љубавна лирика заједно с другим ненаменским врстама.

Прва скупина обухвата све оне песме које су везане за одређене обичаје било у годишњем циклусу, било у току људског живота, било у разним манифестацијама колективног живота. Ту су најпре календарске обредне песме: коледарске, водичарске, ђурђевске, ускршње, лазаричке, спасовске, краљичке, ивањске, додолске. Нарочито су многобројне и разноврсне сватовске песме. Оне обухватају целокупан свадбени ритуал, готово неку врсту обредне драме с мноштвом утврђених улога и низом међусобно повезаних акција

Љубавне песме чине најбројнију скупину народне лирике. У обредним песмама догађај је изван песме, а љубавни догађај је у песми. Тако у лирској народној песми имамо као скоро редовну појаву неку сижејну основицу, неку кратку причицу на коју се надограђује емоционална садржина песме. Љубавна прича дешава се понајчешће у слободном простору, описи природе долазе  на почетку песме и представљају један од главних извора њене лепоте.

Нашу љубавну лирику одликује велика разноликост теме и мотива. У њима су опевани сви тренуци љубави, осећања од најједноставнијих до најсложенијих, састанци од најчеднијих до најчулнијих, али су најлепше и најснажније песме на тему растанка и љубавног бола.

Од других врста народне лирике треба издвојити још: породичне песме, у којима се пева о односима у патријархалној породици (најлепше су песме о сестринској љубави према брату); митолошке песме, у којима се износе представе о небу, небеским телима, природним појавама, заостатак су из прастарих, паганских времена; побожне песме с рефлексима хришћанског веровања; сатиричне и шаљиве песме, које се одликују осећањем за стварност свакодневног живота.

Породичне обредне песме према савременој подели, са своје стране, прате исти, сада човечји животни круг – рођења (успаванке), сазревања (свадбене песме) и смрти (тужбалице), а унутар тога круга најразличитија збивања која су га се дотицала у свакодневици условљеној и историјским и друштвеним догађајима

Лирско-епске песме обухватају песме у којима су лирске теме развијене на епски начин. Оне су многобројне и има их неколико врста: религиозно-моралистичке легенде у стиху, бајке у стиху новелистичке песме о породичним односима и љубавним згодама, баладе.

 

                                                ЕПСКА ПОЕЗИЈА

Тек однедавно постали су познати стихови и бугарштице у сукобу Сибињанин Јанка и деспота Ђурђа записани у једној словенској насеобини у Јужној Италији 1497. године.

Шездесетак година касније Хваранин Петар Хекторовић забележио је две епске песме и објавио их у свом спеву Рибање и рибарско приговарање (1556). То су бугарштице Марко Краљевић и брат му Андријаш и Војвода Радосав Сиверински и Влатко Удински. Њих су певали хварски рибари Паскоје Дебеља и Никола Зет, како Хекторовић каже, „сарпским начином“.

Наше народне епске песме деле се на две врсте: на песме дугог стиха или бугарштице и на песме кратког стиха, десетерачке

Бугарштице су највећим делом забележене у јадранском приморју, од Задра до Пераста и Котора, у раздобљу од половине 16. до раног 18. века. Пре тог времена имамо само споменуте стихове записане у јужној Италији, а после њега бугарштице су сасвим ишчезле. Сачувано је свега око шездесетак песама. Њихов стих је акценатско-тонски, број слогова није сталан, код старијих бугарштица креће се од тринаест до осамнаест, с тим што је најчешћи петнаестерац, док код новијих преовлађује шеснаестерац. Карактеристична појава бугарштичког стиха јесте рефрен, који се јавља, иако не увек, после сваког другог стиха. У неким записима бугарштица рефрен је изостављен или га није ни било. Бугарштице певају о догађајима и личностима 14. и 15. века из српске и угарско-хрватске историје, али има и локалних догађаја и јунака, нпр. у пераштанским бугарштицама. Сачувано је неколико песама о Марку Краљевићу, четири о Косову и косовским јунацима, док највећи део осталих говори о личностима 15. столећа: деспоту Ђурђу, угарским јунацима Јанку Хуњадију, Секули, Михаилу Свилојевићу, хрватским бановима, о Огњеном деспоту Вуку, о коме је сачувано највише песама дугог стиха, о Новаку и Грујици и другима. Од опеваних догађаја најважније су две битке на Косову (1389. и 1448), затим бојеви код Варне и на Крбавском пољу

Десетерачка епика далеко је опсежнија и богатија од бугарштица. Њен је стих несиметрични десетерац с цезуром после четвртог слога. Она обухвата скоро све догађаје и личности о којима певају бугарштице, али исто тако и догађаје ранијих и познијих времена о којима нема ни спомена у бугарштицама.

Најзначајнија збирка народних песама пре Вука Караџића, у којој преовлађује десетерачка епика, јесте Ерлангенски рукопис назван тако по граду Ерлангену у Немачкој, где је откривен. Песме је забележио непознати Немац око 1720. у Славонији, Објавио га је 1925. године, под насловом Ерлангенски рукопис, немачки славист Герхард Геземан

Од рукописних зборника из друге половине 17. и почетка 18. века објавио је познати српски правни историчар Валтазар Богишић збирку под насловом Пјесме из старијих, највише приморских записа (бугарштице), 1878.

Почетком и средином 19. века, појавиле су се прве систематски објављене збирке српских народних песама, приповедака, загонетки и пословица, које је Вук Стефановић Караџић сакупио „са топлих усана народа“. Мала простонародна славеносербска пјеснарица, 1814; (I-IV), Лајпцишко издање, 1823-1833; I-IV, Бечко издање, 1841-1862); Српске народне приповјетке (1821, са 166 загонетака; и 1853); Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, 1834. Следи књига „женских песма“ из Херцеговине (1866), које је сакупио Караџићев сарадник и помагач Вук Врчевић, а Вук Караџић их је пред смрт припремио за штампу.

Усмена и писана књижевност

              Подела књижевности на усмену и писану је основна подела књижевности. Успостављена је на основу следећих разлика:

А) Одлике усмене књижевности

 

1. Усмена књижевност живи у широким слојевима народа и преноси се живом речју (усменим путем ).

2. За њено трајање заслужни су талентовани али углавном непознати појединци ( тзв. народни певачи ).

3.Она се још назива и народном књижевношћу (обдарени појединац не износи сопствене ставове већ ставове народа из кога потиче).

4. Ова књижевност подложна је променама, (варијантност), што произилази из начина њеног преношења. Различити певачи  на различите начине и с различитим способностима  учествују у стварању те књижевности. Као последица оваквог односа према књижевности настају многобројне варијанте једне исте уметничке творевине. Из ове тврдње може се уочити и основна карактеристика усмене књижевности , а то је да је она колективна  творевина.

5.Усмена књижевност има свој језик и свој стил. Одлике тог стила су: понављања, стални епитети, устаљена изражајна средства, метричка схема. Захваљујући оваквим појавама ова књижевност у својим садржајима успева да сачува и слојеве значења који обележавају давно минула времена ( митолошке представе и слике ).

6.Усмена књижевност старија је од писане.

 

Б) Одлике писане књижевности

 

1.Писана књижевност има коначан облик . Записана је или штампана, те као таква није подложна променама.

2 Настала је с првом појавом писма.  Млађа је од усмене књижевности.

3.Писана књижевност је, насупрот усменој, индивидуална, уметничка творевина. Аутор исказује сопствене ставове и осећања.

Усмена и писана књижевност имају и заједничке особине.

а) Обе представљају израз човековог искуства, средине и епохе.

б) Могу бити дате у форми стиха или прозе.

У нашим крајевима ове две врсте књижевности развијале су се готово потпуно одвојено. У народу је, с једне стране, живела усмена, а међу припадницима виших друштвених сталежа писана књижевност. То нарочито важи у времену након пада српских средњовековних држава. Истина, понекад су се теме и мотиви ових двеју књижевности узајамно прожимали, те се може гогворити и о међусобним утицајима.

О Ваздухопловцу

Електронски магазин ученика Ваздухопловне академије настао је са идејом да ученицима наше школе приближи, како одређене садржаје из ваздухопловства, тако и садржаје везане за свакодневне активности школе. Позивамо све заинтересоване ученике и професоре да сугестије и предлоге доставе у школску библиотеку.

Ваздухопловац 2

У припреми је нови број Ваздухопловца

У ДРУГОМ БРОЈУ ЧИТАЈТЕ:

На разговору код директора: Војни образовни профили

Фото репортажа: Аеромитинг

Интервју: Саша Предић, проф.

Интервју са ученицом: Катарина Ружић

Матурски бал

Разгледнице са екскурзије

Необавезне лекције, Стручни енглески језик, На почетку беше реч

Савети психолога, Из бележнице педагога…

…и још много тога.

Ускоро! Потражите нови број на сајту Ваздухопловне академије!