За добру писменост

Општи услови за добру писменост

  •  Први услов је јасна и правилна мисао!MP900175597
  • Не пишите дугим реченицама и немојте настојати да вам реченица буде богата, звучна и накићена јер то доводи до “фраза“ и “фразирања“.
  • Обогаћивање речника, правилност и течност реченице, постиже се најпре читањем добрих писаца и добрих књига.
  • Што чешће стављати на хартију своја запажања и своје мисли о било ком предмету.
  •  Потребно је постићи ред у излагању. Да бисте постигли ред у излагању, потребно је да још пре писања укратко забележите тај ред, да направите план свога писменог рада.
  •  Прегледајте и исправљајте оно што сте написали.

Композиција писаног састава

Правилну композицију састава, тј. правилан распоред делова нашег састава, постижемо само ако израдимо план за композицију састава.

Најчешће су грешке у композицији писаног састава:

а) промашај теме

б) несређено излагање и

в) непотпуност одговора.

Израда плана за композицију писаног састава

Композиција писаног састава зависи од тога коју врсту писаног састава хоћемо да употребимо да бисмо одговорили на неку тему. Тај избор зависи од самог предмета теме.

Приказ неке личности, предела или појаве захтева облик описа; приказ неког догађаја – облик причања, нарације; приказ неког скупа – извештај; објашњење неке појаве – осећајно размишљање, расправу или предавање.

Етапе при изради плана за композицију:

1. Анализа теме се састоји у томе да из наслова теме тачно утврдимо:

а) предмет о коме тема говори – материју теме и

б) смисао или правац у коме треба одговорити на тему – тежиште теме.

На основу анализе теме доносимо одлуку о облику (форми) који ће имати наш писани састав.

2.Прикупљање материјала

Ова фаза подразумева прикупљање што више чињеница којима ћемо објаснити и потврдити постављену тему.За успех нашег писаног састава веома је значајно богатство нашег речника, ширина наших појмова и јачина нашег суђења и осећања, наше способности замишљања и повезивања слика и представа.

Ред којим ћемо исписивати наше мисли је произвољан. Касније ћемо их средити и груписати по извесном плану.

3. Израда плана

При изради плана поштују се три правила:

а) да читав састав, у свим својим деловима, говори о теми, тј. да одговара материји и тежишту теме;

б) да наша мисао стално напредује, те да нас приближава потпуном одговору на тему и

в) да свакој мисли у саставу буде посвећено онолико места колико њена важност захтева (тежиште теме је главна мисао у теми, све остале мисли су изведене мисли).

Најједноставнији план обухвата: УВОД, РАЗРАДУ и ЗАКЉУЧАК.

УВОД има улогу да заинтересује читаоца за предмет излагања. Најважније је да увод буде што краћи. У уводу се ништа не доказује, у њему се само поставља питање, указује се на његов значај, сложеност итд., прави се добар приступ теми.

Током РАЗРАДЕ, наша мисао мора све више да напредује и да нас води до потпуног и крајњег одговора на тему. План за разраду мора ићи од ширих ка све ужим мисаоним целинама, тако се “тема развија“.

У ЗАКЉУЧКУ дајемо завршни суд који произилази из читаве наше анализе. Главна мисао закључка је главна мисао саме теме.   

4. Провера плана. Током провере плана обратити пажњу на следеће:

а) да ли све мисли по својој материји одговарају садржају теме;

б) да ли међу мислима постоји природна и логичка веза

в) да ли главна мисао нашег закључка у целини и у потпуности даје одговор на   питање које се у теми поставља.

Језик и стил у писаном саставу

Стил обухвата све духовне и душевне способности једног човека, његов начин мишљења и осећања и начин исказивања тих мисли и осећања. Приликом писања састава потребно је пазити да стил одговара задатој теми, односно, врсти писаног састава (нарација, расправа, осећајно размишљање и др.).

Један од основних савета јесте да треба што више избегавати речи са широким, општим значењем (дрво; ићи; црвен)) а уместо њих користити речи са одређеним, конкретнијим значењем ( храст, јасика; корачати, трчати; румен, пурпуран и сл.)

Реченица, да би била правилна, мора бити јасна и недвосмислена (јасна мисао-јасна реченица. Треба тежити развијеним реченицама али пазити да не постану претрпане споредним појединостима, непрегледне и заморне. Ако нисмо у стању да пишемо развијеним реченицама, онда је много боље писати кратким неголи дугим и претрпаним реченицама.

Прегледање написаног састава

1. Обраћамо пажњу на правописну и граматичку правилност.

2. Обраћамо пажњу на правилност, јасност и лепоту наших реченица.

3. Самокритички оцењујемо потпуност нашег рада и правилност наших закључака.

4. Читко преписујемо задатак.

Литература: „Теорија књижевности са теоријом писмености“

Др Драгиша Живковић

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1994.г.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s