Усмена и писана књижевност

              Подела књижевности на усмену и писану је основна подела књижевности. Успостављена је на основу следећих разлика:

А) Одлике усмене књижевности

 

1. Усмена књижевност живи у широким слојевима народа и преноси се живом речју (усменим путем ).

2. За њено трајање заслужни су талентовани али углавном непознати појединци ( тзв. народни певачи ).

3.Она се још назива и народном књижевношћу (обдарени појединац не износи сопствене ставове већ ставове народа из кога потиче).

4. Ова књижевност подложна је променама, (варијантност), што произилази из начина њеног преношења. Различити певачи  на различите начине и с различитим способностима  учествују у стварању те књижевности. Као последица оваквог односа према књижевности настају многобројне варијанте једне исте уметничке творевине. Из ове тврдње може се уочити и основна карактеристика усмене књижевности , а то је да је она колективна  творевина.

5.Усмена књижевност има свој језик и свој стил. Одлике тог стила су: понављања, стални епитети, устаљена изражајна средства, метричка схема. Захваљујући оваквим појавама ова књижевност у својим садржајима успева да сачува и слојеве значења који обележавају давно минула времена ( митолошке представе и слике ).

6.Усмена књижевност старија је од писане.

 

Б) Одлике писане књижевности

 

1.Писана књижевност има коначан облик . Записана је или штампана, те као таква није подложна променама.

2 Настала је с првом појавом писма.  Млађа је од усмене књижевности.

3.Писана књижевност је, насупрот усменој, индивидуална, уметничка творевина. Аутор исказује сопствене ставове и осећања.

Усмена и писана књижевност имају и заједничке особине.

а) Обе представљају израз човековог искуства, средине и епохе.

б) Могу бити дате у форми стиха или прозе.

У нашим крајевима ове две врсте књижевности развијале су се готово потпуно одвојено. У народу је, с једне стране, живела усмена, а међу припадницима виших друштвених сталежа писана књижевност. То нарочито важи у времену након пада српских средњовековних држава. Истина, понекад су се теме и мотиви ових двеју књижевности узајамно прожимали, те се може гогворити и о међусобним утицајима.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s