Виљем Шекспир : Ромео и Јулија

Виљем Шекспир (1564-1616), најистакнутији песник и драмски писац епохе ренесансе у Енглеској.

Скоро  четири века је прошло од Шекспирова доба али време није могло да умањи ни вредност ни актуелност његовог дела. Његово име и дело данас су симболи драмске и позоришне уметности.

Мало је поузданих података из Шекспирове биографије. Зна се да је рођен у Стратфорду а да је највећи део живота провео у Лондону у који је доспео као члан глумачке дружине. Бавио се глумом и писањем, највише у позоришту Глоб.

Од дана када је Шекспир постао познат и славан писац па до данашњег дана, његове су драме игране и тумачене. Идеал многих глумаца био је да играју Шекспира, односно да тумаче неки од његових ликова. Један је од највише извођених и проучаваних писаца. Читава једна библиотека могла би се напунити књигама о Шекспиру и његовом раду. Данас све активности из области науке о књижевности, театрологије, филмологије, историје и других наука које се баве Шекспиром назиовамо шекспирологија.

Шекспирово драмско дело показује да је овај писац велики психолог, изванредни познавалац срца и људске душе, велики моралиста. Изузетно га занимају две области: историја и човек. Теме налази у поемама, старим причама, хроникама, новелама, али из њих узима само оно што је општељудско и универзално. Драмски заплети које је осмислио, карактери које је створио и значења која произилазе из његовог опуса остали су трајна инспирација за читаоце и глумце.

Осим поезије (углавном сонета), сматра се да је Шекспир написао 37 драма које се жанровски групишу у комедије, историјске драме и трагедије.

Комедије

Веселе жене Виндзорске, Како вам драго, Богојављенска ноћ, Два господина из Вероне, Зимска бајка, Олуја, Све је добро што се добро сврши, Комедија пометњи, Симбелин, Равном мером, Ненаграђени љубавни труд, Млетачки трговац, Сан летње ноћи, Много вике ни око шта, Перикле, Укроћена горопад, Троил и Кресида.

Историјске драме

Хенри Четврти, први део; Хенри Четврти, други део; Хенри Пети; Хенри Шести, први део; Хенри Шести, други део, Хенри Шести, трећи део; Хенри Осми; Краљ Џон; Ричард Други; Ричард Трећи.

Трагедије

Антоније и Клеопатра, Јулије Цезар, Хамлет, Краљ Лир, Магбет, Отело, Ромео и Јулија, Тимон Атињанин, Тит Андроник, Кориолан

СМЕРНИЦЕ

1. Доживљаји и утисци побуђени читањем трагедије

                – Обновите своја знања о трагедији као драмском књиженом роду (настанак драме, развој трагедије у античком периоду). – Присетите се посебности трагедије истакнутих приликом читања и тумачења Софоклове “Антигоне“ (трагичан заплет, трагичка кривица, катарза). – Читањем Шекспирове трагедије “Ромео и Ђулијета“ запажајте на који начин Шекспир користи и примењује искуства античких трагичара у свом делу.– Пратите како се у овој трагедији остварује драмски (трагичан) заплет и како је он композиционо организован. – Које поетске елементе ренесансе сте уочили у садржају овог драмског дела?

                – Припремите се да на часу детаљније говорите о утисцима побуђеним читањем знаменитог Шекспировог дела. – Шта вам је из садржаја трагедије највише провукло пажњу? – Због чега? – Како сте доживели остварење љубави Ромеа и Ђулијете? – Сматрате ли да су могли избећи трагичном усуду? – Какве ставове сте заузели према мржњама породица Капулетових и Монтагијевих? – Зашто је мржња разорна, шта она уништава у човеку? – Је ли могуће превазилажење међуљудске мржње? – На који начин? – Зашто су у победи над мржњом и нетрпељивошћу неизбежна и жртвовања? – Зашто увек страдају невини?

 

2. “…грађанска рука грађанску крв лива…“

                – Објасните на чему се заснива мржња веронских породица Капулетија и Монтагија. – Протумачите због чега Шекспир не мотивише, не расветљава дубље корене, узроке и поводе њихове међусобне мржње. – Какву атмосферу у граду ствара непрестана завада ових породица? – Запазите како стари Капулет ипак избегава сукоб на маскенбалској прослави између слугу завађених породица; чиме он оправдава своје ставове? – О каквој могућности превазилажења мржње и сукоба сведоче Капулетова гледишта у овој сцени?

 

3. “Ружа би исто мирисала и да је другачијим именом  зовемо“

                – Прикажите сусрет Ромеа и Ђулијете. – Упоредите Ромеова расположења пре и након сусрета са Ђулијетом; протумачите промене до којих је дошло у кратком временском периоду у његовом карактеру; шта је тиме Шекспир желео да посведочи о снази љубави као интимном осећању? – Анализирајте дијалог младих љубавника у врту Капулетових. – Какву симболику Шекспир користи у изражавању љубавних осећања? – Зашто Ромео вољену девојку пореди са Сунцем? – На који начин Ђулијета доживљава Ромеову љубав? – Како млади реагују када сазнају да су деца мржњом зараћених породица? – Протумачите Ђулијетино предосећање исхода љубави.

                – Какву важну одлуку доносе заљубаени? – Ко се појављује у улози њихових помагача? – Протумачите разлоге због којих монах Лаврентије одлучује да младима помогне и венча их у потаји. – Издвојте и прикажите и друге елементе трагичног заплета (сукоб Меркуција и Тибалта, Ђулијетина веридба са Парисом, прогон Ромеа из Вероне због убиства Тибалта). – Протумачите због чега је трагичан исход неизбежан.

 

4. “Кажњени су сви“

                – Зашто Ромео мисли да је Ђулијета мртва док борави у Мантови? – Како реагује на ову непроверену вест? – Протумачите непромишљеност и наглост његових поступака у тим околностима. – До каквог сукоба долази на Ђулијетином гробу? – Ко све страда? – На који начин је постигнута изузетна драмска напетост и динамика трагичког исхода радње?

                – Када Капулети и Монтаги схватају своје грешке? – Прикажите њихове реакције на трагичан исход дешавања. – Какав утисак Ромеове и Ђулијетине смрти подстиче помирење њихових родитеља? – Интерпретирајте смисао капетанових завршних речи: “Кажњени су сви.“

                – Протумачите хуманистичке поруке трагедије. – Установите Шексирова гледишта и недвосмислену осуду мржње. – На који начин је у трагедији осликано разорно дејство сукоба заснованог на осећању мржње? – Какву снагу и моћ имају осећања љубави и племенитости у животу? – Чиме се превазилазе и побеђују сукоби, међуљудска нетрпељивост, неразумевање и мржња? – Припремите се да говорите и о другим универзалним сазнањима, идејама и гледиштима која сте стекли захваљујући овој Шекспировој трагедији. 

Занимљивости: http://www.znanje.org/lektire/i22/02/02iv0210/julija,verona,italija.htm

ПОГЛЕДАЈ ФИЛМ редитеља База Лурмана у којем су насловне улоге тумачили Леонардо Дикаприо и Клер Денс:

http://www.imdb.com/title/tt0117509/

Франческо Петрарка Канцонијер

Франческо Петрарка (1304–1374) је својим стваралаштвом завредео високо место у историји опште књижевности.

Чувени италијански хуманиста Франческо Петрарка је рођен у малом градићу Арецу у јужној Италији

 

Канцонијер: збирка од 366 песама у форми сонета (317), канцона (29), сестина (9), балада (7) и мадригала (4), у славу госпе Лауре, под италијанским насловом Rime sparse (Расуте риме)

 

Начином певања у Канцонијеру Петрарка је донео преокрет у европском песништву

– исповедао интимну драму

– у први план песник истиче своје индивидуално искуство

 

Композиција: збирка је формирана тако да су у првом делу песме које се односе на живу Лауру, а у другом оне које певају о њој мртвој.

У уводном сонету се песник, сагледавајући своју прошлост (у прве младе луталачке дане / кад бејах делом други неки човек) са временске дистанце, обремењен животном зрелошћу и горчином, и са осећањем резигнације због испразности и непостојаности овоземаљских опсена којима беше заслепљен (што годи свету, то је кратка сања), обраћа читаоцу наговештавајући неке од кључних мотива на којима почива лирски свет Канцонијера – љубав, бол, нада – “која залудна је”, покајање и коначно сазнање.

 

Петрарка је успоставио

1.кодекс женске лепоте: идеална драга је као Лаура – уз извесне наговештаје њеног портрета:

– (коса – “златна”, “као бисер и као златна ватра”,

– очи – “две звезде”, смешак “анђеоски”, бела пут и др.)

– углавном етераста (“дух надземаљски”) и недостижна;

2.кодекс осећања:

– младић је заљубљен од тренутка када је угледао драгу (“везале су ме, Госпо, очи ваше”),

-пати рањен Аморовом стрелом,

– осећања су му узвитлана до екстазе (сам себе мрзим – друге волим јако; и смрт и живот – једнаки су оба),

– тешки тренуци клонулости и кајања због огрешења о Бога зарад предавања љубави,

– као и дубока сета због смрти вољене (откад она пође, ја не живим више).

Овим конвенцијама песничка збирка добија контуре тзв. “петраркистичког љубавног романа”.

 

Јунак” љубавног “романа”, централни лирски “јунак” збирке је песник.

Петраркина поезија се  наметнула као канон начином певања и као норма укуса за следбенике у наредна два века по њеном настајању.

Високу уметничку вредност Петраркино дело досеже и стилском елеганцијом. Виртуозна песничка техника огледа се у дотераној сонетној форми и на језичко-стилском плану у звучној и ритмичкој организацији стиха употребом бројних асонанци и алитерација; набрајања

Због префињеног склада надахнућа и израза, преводиоцима Петраркине поезије, нарочито на нероманске језике, изузетно је тешко евоцирати њен изворни сјај.

 

Петраркизам је угледање на Петраркин начин певања у карактеристичним темама, мотивима, сликама и формалним особеностима његовог песништва.

Међу бројним Петраркиним делима истичу се следећа:

Књижевна

• Canzoniere and the Trionfi (Канцони и Тријумфи)
• Secretum (Моја тајна књига)
• De Vita Solitaria (На врхунцу живота)
• De Remediis Utriusque Fortunae (Сећање на богатство)

Историјска

• De Viris Illustribus (Познати људи)
• De Otio Religiosorum (О испосничком животу)
• Carmen Bucolicum
• Africa (Африка)
• Rerum Memorandarum Libri (Књига сећања)

„Данга“

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ (1873-1908), писац српског реализма и зачетник српске сатиричне прозе, рођен је у селу Овсишту код Крагујевца, где му је отац био учитељ. Када је завршио Филозофски факултет у Београду, као наставник је радио у Врању, Пироту и Лесковцу, а из политичких разлога је био често отпуштан из службе. Најбољи део његовог рада настао је у неколико последњих и најтежих година обреновићевског апсолутизма, између 1898. и 1903. У том времену он је написао више алегоријско-сатиричних приповедака у којима се оштро обрачунао с тадашњим режимом, извргавао је руглу друштвене и политичке прилике, као и менталитет својих сународника (две књиге приповедака објавио је 1899.године). После пада апсолутизма (1903), незадовољан што се у држави тако мало изменило, он је покушао да и у новим приликама настави рад на политичкој сатири (уређивао је политичко-сатирични лист „Страдија“) али без пређашњег успеха. Умро је огорчен и сиромашан у тридесет петој години живота. Пуну уметничку зрелост достигао је у својим алегоријско сатиричним приповеткама: Данга, Вођа, Страдија, Мртво море, Укидање страсти и фантастичним сатиричним приповеткама Краљевић Марко по други пут међу Србима и Размишљање једног обичног српског вола.

СМЕРНИЦЕ

• Пажљиво прочитај ову алегоријско сатиричну причу. Које услове мора да испуни један текст да би се доживео као сатиричан?
• Који је смисао фразеологизама (идиома) : жигосати некога и (за)јахати некога? Како писац са њима поступа? Може ли се његов поступак имановати као буквализовање фразеологизама?
• Какву улогу има сан у структури ове приповетке?
• Објасните психологију грађана који се добровољно потчињавају ономе што их највише понижава. Какав је однос између њих и приповедача /сневача (присетите се епизоде с почетка приповетке о откинутом дугмету с полицијске униформе)?
• Шта је хумористичко а шта сатирично у Данги? Којим средствима писац гради хумор? Кога писац заправо извргава руглу: власт која жигоше грађане или грађане који се просто утркују да буду жигосани?
• Која је функција старца који се противи жигосању? Обратите пажњу на разлоге којима одбијају и исмејавају његови предлози. У чему би смисао алегорије бар у нечему био другачији да нема те епизоде?

Божанствена комедија – Пакао

                   Божанствена комедија

 

Врста дела: религиозно – алегоријски еп

Читава Божанствена комедија је алегоријска прича о тајни душе – о човеку, греху и избављењу.

Структура и композиција

ПАКАО: уводно и 33 певања

ЧИСТИЛИШТЕ: 33 певања

РАЈ: 33 певања

 

ОПИС ПАКЛА: облик левка који се ужим делом спушта до средишта земље; подељен на 9 кругова, а кругови на више просторија.

 (Сандро Ботичели, Карта пакла)

Узаном путањом је повезан са другом полулоптом земље.

Друга полулопта земље је ненасељена и покривена водом. Из ње се диже висока гора, а њен горњи део обавија ЧИСТИЛИШТЕ (7 кругова)

Данте пролази свих 7 кругова (чишћење од 7 смртних грехова).

На уласку у РАЈ дочекује га Беатриче (оличење вере и духовности), а напушта Вергилије.

РАЈ се састоји од 9 небеских сфера а на десетом небу је Емпириј, где борави Господ, и душа доживљава блаженство гледајући га.

 

Симболи

 

Мрачна шума: заблуде и страсти

Скретање са равне стазе: падање у мрак зла и греха

Осветљени брег: прави пут

 

ПАНТЕР: сладострашће, порок младости

ЛАВ: гордост и властољубље

ВУЧИЦА: поквареност и властољубље

 

ВЕРГИЛИЈЕ: симбол мудрости, знања и разума

МИНОС: бројем кругова свог репа одређује место душе доспеле у пакао.

ПРЕДВОРЈЕ: душе неодлучних, ништавних, бескорисних, који нису делали у животу.

Први круг : ЛИМБ у коме се налазе и душе великих писаца старог света. Као многобошци не могу у рај али нису изложени мукама

 

РАСПОРЕД ОСТАЛИХ ГРЕШНИКА

 

 

СМЕРНИЦЕ

 

• Прочитај I,II,III,IV,V, XXXII,XXIII,XXXIV певање
• Пажљиво прочитај одломак из петог певања и уочи његове главне каракетристике. Протумачи улогу и симболику античких мотива.
• За какве се преступе кажњавају они којио бораве у овом кругу пакла? Које се мане и пороци у овом певању нарочито осуђују? Зашто баш они?
• Опиши изглед другог круга пакла. Којим се звуцима и бојама дочаравају тегобност и мучна атмосфера? Какву симболику остварују мотиви таме и ветра. Опиши атмосферу коју стварају јауци, дозивања и проклињања душа из пакла. Зашто су душе развратниика приказане у вихору који их непрестано врти?
• Уочо припшоведачеве реакције на призоре и ликове које сусреће. како песник реагује на информације које добија од Вергилија? Образложи због чега је боравак међу развратницима код песника изазвао снажне духовне тегобе. До каквих је спознаја о људској природи и животу он дошао на овом месту?
• Представи ликове из другог круга пакла. Шта је свима њима заједничко? Које су грехове, осим развратништва, они починили? Из којих времена и друштвених слојева потичу поменути ликови?
• Који ликови посебно привлаче Дантеову пажњу? Зашто баш они? Анализирај слику којом је приказан њихов приступ Дантеу. Какав је приповедачев став? Проучи Франческин монолог. Објасни како је она приказала околности које су Паола и њу довеле међу развратнике. Зашто је указала на то да ће њихов убици боравити у паклу? Шта је подстакло љубав Франческе и Паола према њеним речима? Који се важни ставови о моралном дејству књиге и књижевности запажају у Франческиним гледиштима?
• Због чега је Дантеа дирнула управо судбина ових љубавника? Зашто они у њему изазивају тугу и сажаљење? Упореди Франческину судбину са судбином Семирамиде. Која од њих је починила морални преступ , а која је показала слабост? Зашто је тешко одупрети се емоцијама? Препознај у значењима овог певања пштру осуду моралних преступа, али и хуманистичка гледишта на људске мане и слабости.

 

(Смернице: Миодраг Павловић, Читанка,  Клетт,  2012.г.)

 

ИЛУСТРАЦИЈЕ ИЗ ПАКЛА

 

( Призори из пакла, илустрације Густава Дореа)

Хуманизам и ренесанса

                             ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА

Током XV и  XVI века низ европских земаља доживљавао је један од највећих културних покрета у историји. Била је то ренесанса (препород). Тај период је смењивао средњи век, али разграниченост између њих није била оштра. Неки корени препорода зачели су се још у средњем веку, а нешто од средњовековног духа остајало је да траје и у ренесанси. Најбољи пример тог преплитања у раној ренесанси били су дело и мисао Дантеа Алигијерија.

Ренесанса је укључивала у себе и обнављање антике (у којој је нашла ослонац) и препород културе после средњовековне епохе. Шире од тога, доносила је свеопште промене у односу човека према религији и цркви, према животу, у књижевности, у уметности уопште, у политици итд.

                                      Хуманизам

За ренесансу је везан појам хуманизма. Хуманизам је један вид ренесансе. Хуманисти су били носиоци препорода, његових идеја о слободном и хуманом животу у чијем је средишту био човек. То је и била суштина преокрета: вековима у позадини, као недостојан и ништаван, покоран Богу, човек је у хуманизму доспео у центар пажње. Издвојио се духом и телом као индивидуално биће. На уздизању човекове идеје и дела, на афирмацији духовне и телесне лепоте, уживања и задовољства заснивало се осећање животне радости. Оптимизам је напајао човека новог времена, чија је основна девиза постала CARPE DIEM (зграби дан).

Идеал и ослонац ново доба је налазило у антици, у њеним материјалним остацима (рушевинама и старим грађевинама Рима, у рељефима, статуама, натписима уклесаним у камену и сл.) и у духовним остварењима (књижевности, поетици, филозофији, историји итд).

Развој оновремених школа и универзитета омогућио је да хуманисти буду учени људи. Они су, као интелектуална елита, преузели водећу улогу у друштву. Смењивали су дотадашње носиоце културе, који су најчешће били свештеници. Хуманисти су били учитељи, професори, библиотекари, истраживачи и конструктори, научници, вршили су државне службе, смело се упуштали у одгонетање природних појава, у експерименте, путовања итд.

Поред хуманистичких школа и универзитета, за духовни узлет ове епохе од великог је значаја био проналазак штампарства (изумитељ је био Јохан фон Гутенберг, који је прву књигу штампао средином 15. века). До тада позната само из рукописа, од друге половине 15. века објављују се и доспевају у руке читалаца широм Европе дела свих врста. Књига је проналаском штампарства добила важну улогу у ширењу културе.

Хуманистичко интересовање за археологију, историју и архитектуру (подстакнуто античким ископинама), затим за литературу, говорништво, проучавање античких дела, која су штампањем постајала општепозната, подстицало је развој науке. Хуманисти су се определили за латински језик као језик школе и литературе. Та универзалност је омогућавала хуманистима да се разумеју. Међутим, то опредељење, као и настојање на учености, ограничили су замах хуманизма. Он је, наиме, обухватио само оне који су живели у градовима и само учене. Велики број људи који није знао старе језике (многи су били неписмени, женска деца су још била далеко од школе) остао је недодирнут хуманизмом.

 

                                      Ренесанса

Духовно шира и неупоредиво отворенија од хуманизма, ренесанса је означила свеукупни препород у срединама које је захватила. Ренесансна књижевност стварана је на народном језику а представљала је обичан живот и човека у њему (грађанску кућу, трг, улицу, свакодневицу, господаре и слуге, трговце, свештенике, куртизане, врачаре, чаробњаке, забављаче, војнике, луталице…пасторални и рустикални амбијент итд.).  Исказивала је нескривене човекове емоције.

Ренесанса је упијала све оно што је доносио хуманизам, све његове идеје, али је захваљујући садржајима којима се бавила, народном језику који је користила и везаности за реални живот, била шира и дуговечнија и остварила велике домете у свим областима културе и уметности.

Хуманизам и ренесанса настали су на тлу Италије. Средиште хуманистичких студија био је Рим, а ренесансе Фиренца.

Песници на преласку били су Данте Алигијери, Франческо Петрарка и Ђовани Бокачо, који су истовремено били и хуманисти и писали на латинском, и весници новог времена, који су најбоља своја дела писали на народном језику. Они су, као и десетине њихових следбеника, имали велики утицај на њено ширење у друге европске земље, најпре медитеранске, а потом и остале. Као велика књижевна епоха, ренесанса се остварила у Шпанији (Мигуел де Сервантес), Француској (Франсоа Рабле), Енглеској (Виљем Шекспир), нешто касније и у измењеном облику у Немачкој итд…

(Јован Деретић, Историја књижевности за други разред средње школе, Београд, 1996.)

 

 

                   Књижевност хуманизма и ренесансе

Главна обележја књижевности и књижевних дела хуманизма и ренесансе јесу:

-инспирисаност делима писаца античке књижевности;

-употреба народног језика (праћена утицајима поетике усмене књижевности);

– изражавање личних и интимних осећања;

– снажно испољавање љубавног заноса, посебно у поезији;

– сликовитост песничког језика,

– испољавање артистичког умећа у обликовању тема и мотива;

– присуство мотива из античке традиције, нарочито из грчке и римске митологије,

– настојање аутора да одабрану тематику приказују на уверљив начин;

– дочаравање духа времена и доба, повремено чак и актуелних дешавања;

– мотивисаност поступака и гледишта ликова снажним осећањима;

– присуство моралне димензије, која често садржи и јасну поуку;

– приказивање и тумачење сложених емоција;

– настојање да се одабрана тематика приказује на уверљив начин.

 

            Књижевни родови и врсте у хуманизму и ренесанси

ПОЕЗИЈА: љубавна лирика, интимна поезија, карактеристичне песничке форме: терцет, сонет, канцона, станца, балада, мадригал.

УМЕТНИЧКИ ЕП: по узору на античке епове настају ауторски епови инспирисани историјским јунацима и митзолошким ликовима из античког света. Два најпознатија епа су Бесни Орландо Лодовика Ариоста и Ослобођени Јерусалим Торквата Таса.

НОВЕЛА И РОМАН: новела, новелистичке збирке, витешки роман, авантуристички роман, пикарски роман.

ДРАМА: пасторала, кјомедија дел арте, трагедија, историјска драма, комедија, фарса.

                                              (Миодраг Павловић, Читанка, Клетт, 2012)

 

 

 

СЛИКАРСТВО ХУМАНИЗМА И РЕНЕСАНСЕ

 Погледај : http://www.znanje.org/i/i10/10iv10/10iv1002/10iv1002.htm