Франческо Петрарка Канцонијер

MedRom0928PetrarchLaura

Франческо Петрарка (1304–1374) је својим стваралаштвом завредео високо место у историји опште књижевности.

Чувени италијански хуманиста Франческо Петрарка је рођен у малом градићу Арецу у јужној Италији

 

Канцонијер: збирка од 366 песама у форми сонета (317), канцона (29), сестина (9), балада (7) и мадригала (4), у славу госпе Лауре, под италијанским насловом Rime sparse (Расуте риме)

 

Начином певања у Канцонијеру Петрарка је донео преокрет у европском песништву

– исповедао интимну драму

– у први план песник истиче своје индивидуално искуство

 

Композиција: збирка је формирана тако да су у првом делу песме које се односе на живу Лауру, а у другом оне које певају о њој мртвој.

У уводном сонету се песник, сагледавајући своју прошлост (у прве младе луталачке дане / кад бејах делом други неки човек) са временске дистанце, обремењен животном зрелошћу и горчином, и са осећањем резигнације због испразности и непостојаности овоземаљских опсена којима беше заслепљен (што годи свету, то је кратка сања), обраћа читаоцу наговештавајући неке од кључних мотива на којима почива лирски свет Канцонијера љубав, бол, нада – “која залудна је”, покајање и коначно сазнање.

 

Петрарка је успоставио

1.кодекс женске лепоте: идеална драга је као Лаура – уз извесне наговештаје њеног портрета:

– (коса – “златна”, “као бисер и као златна ватра”,

– очи – “две звезде”, смешак “анђеоски”, бела пут и др.)

– углавном етераста (“дух надземаљски”) и недостижна;

2.кодекс осећања:

– младић је заљубљен од тренутка када је угледао драгу (“везале су ме, Госпо, очи ваше”),

-пати рањен Аморовом стрелом,

– осећања су му узвитлана до екстазе (сам себе мрзим – друге волим јако; и смрт и живот – једнаки су оба),

– тешки тренуци клонулости и кајања због огрешења о Бога зарад предавања љубави,

– као и дубока сета због смрти вољене (откад она пође, ја не живим више).

Овим конвенцијама песничка збирка добија контуре тзв. “петраркистичког љубавног романа”.

 

Јунак” љубавног “романа”, централни лирски “јунак” збирке је песник.

Петраркина поезија се  наметнула као канон начином певања и као норма укуса за следбенике у наредна два века по њеном настајању.

Високу уметничку вредност Петраркино дело досеже и стилском елеганцијом. Виртуозна песничка техника огледа се у дотераној сонетној форми и на језичко-стилском плану у звучној и ритмичкој организацији стиха употребом бројних асонанци и алитерација; набрајања

Због префињеног склада надахнућа и израза, преводиоцима Петраркине поезије, нарочито на нероманске језике, изузетно је тешко евоцирати њен изворни сјај.

 

Петраркизам је угледање на Петраркин начин певања у карактеристичним темама, мотивима, сликама и формалним особеностима његовог песништва.

Међу бројним Петраркиним делима истичу се следећа:

Књижевна

  • Canzoniere and the Trionfi (Канцони и Тријумфи)
  • Secretum (Моја тајна књига)
  • De Vita Solitaria (На врхунцу живота)
  • De Remediis Utriusque Fortunae (Сећање на богатство)

Историјска

  • De Viris Illustribus (Познати људи)
  • De Otio Religiosorum (О испосничком животу)
  • Carmen Bucolicum
  • Africa (Африка)
  • Rerum Memorandarum Libri (Књига сећања)
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s