Виљем Шекспир : Ромео и Јулија

шекспир портретВиљем Шекспир (1564-1616), најистакнутији песник и драмски писац епохе ренесансе у Енглеској.

Скоро  четири века је прошло од Шекспирова доба али време није могло да умањи ни вредност ни актуелност његовог дела. Његово име и дело данас су симболи драмске и позоришне уметности.

Мало је поузданих података из Шекспирове биографије. Зна се да је рођен у Стратфорду а да је највећи део живота провео у Лондону у који је доспео као члан глумачке дружине. Бавио се глумом и писањем, највише у позоришту Глоб.

Од дана када је Шекспир постао познат и славан писац па до данашњег дана, његове су драме игране и тумачене. Идеал многих глумаца био је да играју Шекспира, односно да тумаче неки од његових ликова. Један је од највише извођених и проучаваних писаца. Читава једна библиотека могла би се напунити књигама о Шекспиру и његовом раду. Данас све активности из области науке о књижевности, театрологије, филмологије, историје и других наука које се баве Шекспиром назиовамо шекспирологија.

Шекспирово драмско дело показује да је овај писац велики психолог, изванредни познавалац срца и људске душе, велики моралиста. Изузетно га занимају две области: историја и човек. Теме налази у поемама, старим причама, хроникама, новелама, али из њих узима само оно што је општељудско и универзално. Драмски заплети које је осмислио, карактери које је створио и значења која произилазе из његовог опуса остали су трајна инспирација за читаоце и глумце.

Осим поезије (углавном сонета), сматра се да је Шекспир написао 37 драма које се жанровски групишу у комедије, историјске драме и трагедије.

Комедије

Веселе жене Виндзорске, Како вам драго, Богојављенска ноћ, Два господина из Вероне, Зимска бајка, Олуја, Све је добро што се добро сврши, Комедија пометњи, Симбелин, Равном мером, Ненаграђени љубавни труд, Млетачки трговац, Сан летње ноћи, Много вике ни око шта, Перикле, Укроћена горопад, Троил и Кресида.

Историјске драме

Хенри Четврти, први део; Хенри Четврти, други део; Хенри Пети; Хенри Шести, први део; Хенри Шести, други део, Хенри Шести, трећи део; Хенри Осми; Краљ Џон; Ричард Други; Ричард Трећи.

Трагедије

Антоније и Клеопатра, Јулије Цезар, Хамлет, Краљ Лир, Магбет, Отело, Ромео и Јулија, Тимон Атињанин, Тит Андроник, Кориолан

СМЕРНИЦЕ

1. Доживљаји и утисци побуђени читањем трагедије

                – Обновите своја знања о трагедији као драмском књиженом роду (настанак драме, развој трагедије у античком периоду). – Присетите се посебности трагедије истакнутих приликом читања и тумачења Софоклове “Антигоне“ (трагичан заплет, трагичка кривица, катарза). – Читањем Шекспирове трагедије “Ромео и Ђулијета“ запажајте на који начин Шекспир користи и примењује искуства античких трагичара у свом делу.– Пратите како се у овој трагедији остварује драмски (трагичан) заплет и како је он композиционо организован. – Које поетске елементе ренесансе сте уочили у садржају овог драмског дела?

                – Припремите се да на часу детаљније говорите о утисцима побуђеним читањем знаменитог Шекспировог дела. – Шта вам је из садржаја трагедије највише провукло пажњу? – Због чега? – Како сте доживели остварење љубави Ромеа и Ђулијете? – Сматрате ли да су могли избећи трагичном усуду? – Какве ставове сте заузели према мржњама породица Капулетових и Монтагијевих? – Зашто је мржња разорна, шта она уништава у човеку? – Је ли могуће превазилажење међуљудске мржње? – На који начин? – Зашто су у победи над мржњом и нетрпељивошћу неизбежна и жртвовања? – Зашто увек страдају невини?

 

2. “…грађанска рука грађанску крв лива…“

                – Објасните на чему се заснива мржња веронских породица Капулетија и Монтагија. – Протумачите због чега Шекспир не мотивише, не расветљава дубље корене, узроке и поводе њихове међусобне мржње. – Какву атмосферу у граду ствара непрестана завада ових породица? – Запазите како стари Капулет ипак избегава сукоб на маскенбалској прослави између слугу завађених породица; чиме он оправдава своје ставове? – О каквој могућности превазилажења мржње и сукоба сведоче Капулетова гледишта у овој сцени?

 

3. “Ружа би исто мирисала и да је другачијим именом  зовемо“

                – Прикажите сусрет Ромеа и Ђулијете. – Упоредите Ромеова расположења пре и након сусрета са Ђулијетом; протумачите промене до којих је дошло у кратком временском периоду у његовом карактеру; шта је тиме Шекспир желео да посведочи о снази љубави као интимном осећању? – Анализирајте дијалог младих љубавника у врту Капулетових. – Какву симболику Шекспир користи у изражавању љубавних осећања? – Зашто Ромео вољену девојку пореди са Сунцем? – На који начин Ђулијета доживљава Ромеову љубав? – Како млади реагују када сазнају да су деца мржњом зараћених породица? – Протумачите Ђулијетино предосећање исхода љубави.

                – Какву важну одлуку доносе заљубаени? – Ко се појављује у улози њихових помагача? – Протумачите разлоге због којих монах Лаврентије одлучује да младима помогне и венча их у потаји. – Издвојте и прикажите и друге елементе трагичног заплета (сукоб Меркуција и Тибалта, Ђулијетина веридба са Парисом, прогон Ромеа из Вероне због убиства Тибалта). – Протумачите због чега је трагичан исход неизбежан.

 

4. “Кажњени су сви“

                – Зашто Ромео мисли да је Ђулијета мртва док борави у Мантови? – Како реагује на ову непроверену вест? – Протумачите непромишљеност и наглост његових поступака у тим околностима. – До каквог сукоба долази на Ђулијетином гробу? – Ко све страда? – На који начин је постигнута изузетна драмска напетост и динамика трагичког исхода радње?

                – Када Капулети и Монтаги схватају своје грешке? – Прикажите њихове реакције на трагичан исход дешавања. – Какав утисак Ромеове и Ђулијетине смрти подстиче помирење њихових родитеља? – Интерпретирајте смисао капетанових завршних речи: “Кажњени су сви.“

                – Протумачите хуманистичке поруке трагедије. – Установите Шексирова гледишта и недвосмислену осуду мржње. – На који начин је у трагедији осликано разорно дејство сукоба заснованог на осећању мржње? – Какву снагу и моћ имају осећања љубави и племенитости у животу? – Чиме се превазилазе и побеђују сукоби, међуљудска нетрпељивост, неразумевање и мржња? – Припремите се да говорите и о другим универзалним сазнањима, идејама и гледиштима која сте стекли захваљујући овој Шекспировој трагедији. 

Занимљивости: http://www.znanje.org/lektire/i22/02/02iv0210/julija,verona,italija.htm

ПОГЛЕДАЈ ФИЛМ редитеља База Лурмана у којем су насловне улоге тумачили Леонардо Дикаприо и Клер Денс:

http://www.imdb.com/title/tt0117509/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s