Приступ уметничком делу

slikanje

            Свет уметности чине многобројна уметничка дела која изазивају осећање пријатности, лепоте и угодности.

            Уметност често називамо и стваралаштвом а уметнике ствараоцима. У свету који нас окружује све је продукт стваралаштва, па се јавља питање: шта ствара уметник и по чему се његова творевина разликује од природних и људских практичних творевина

            “Уметност је стварање других светова поред овог нашег постојећег света; то је таква човекова духовна делатност којом се човеков дух, човекова мисао о свету, оваплоћује у конкретној слици живота и света, у облику једног предмета (слике, скулптуре, песме, грађевине) који садржи у себи неку истину о животу, неко сазнавање човеково о свету. Тај предмет сазнајемо као сваки природни предмет својим чулима, али за разлику од природног предмета, који је мисаоно и емоционално неутралан, уметнички предмет испуњен је одређеним смислом, одређеном емоцијом и мишљу, које је уметник унео у њега или, тачније речено, које су стопљене с њим. Наш доживљај тога предмета друкчији је него наше опажање природног предмета: читајући неко књижевно дело, или гледајући неку слику или скулптуру, или слушајући неку музичку сонату, ми имамо уметнички (естетски) доживљај, што ће рећи да у опажању тог књижевног дела, или те скулптуре, или те сонате, учествује и наша емоција и наша мисао у складу са оном мишљу и емоцијом које је уметник унео у та дела. Разуме се , известан доживљај ми можемо имати и од природних предмета (неки идиличан или величанствен предео), али природни предмет је мисоно и емотивно неутралан према нама, у њега ми уносимо неку емоцију и неку мисао. Насупрот томе уметничко дело је прожето уметниковом мишљу и емоцијом, оно је сама та мисао и емоција опредмећена (оваплоћена) у виду неког конкретног предмета (књиге, скулптуре, музичке партитуре), који ми опажамо својим чулима. Уметност је, дакле, таква човекова духовна делатност којом он ствара конкретне предмете (уметничка дела), прожете његовим сазнањем о свету и животу.“ (Д. Живковић)

            Зачеци уметности налазе се у давним временима када је човек осетио потребу да изрази своја осећања и расположења, да искаже задовољство што је успешно завршио лов или да украшава оруђе да би било лепо. На самом почетку то је био спој различитих средстава и начина изражавања: певања, мелодије, плеса и сл.

Прве уметничке творевине настале су у процесу рада.

            “Прве песничке речи се, по свему изгледа, јављају тек као састојак неразвијене првобитне уметности. А комплексан карактер, такозвани синкретизам најраније уметности запажа се пре свега у безбројним обредима и церемонијама, који обухватају елементе музике, плеса, глуме, поезије, па каткад и трагове сликарства и вајарства , истовремено.        На разним странама су запажени ратнички и ловачки плесови на разним ступњевима развитка. Једна од ратничких игара северноамеричких Индијанаца представља извиђање непријатеља, друга се назива игра скалпа. Постојала је и игра бизона: учесници су обучени у бивоље коже и играју приказујући сцене из лова. Неке су обредне игре везане за призоре из свакодневног живота, често у вези са календаром. Тако су код Јужних Словена познате коледарске и божићне песме, које певају групе маскираних младића уочи Нове године, краљичке песме, које певају поворке искићених девојака уочи лета, и друге. У већини таквих обреда и церемонија свирка и плес праћени су прерушавањем учесника и глумачким извођењем појединих сцена, уз певање, односно изговарање, одређених слогова и речи.“ (И.Тартаља)

Уметност је од самог почетка тежила да стварност верно представи али је све више постајала израз субјективног виђења и доживљаја света и живота. Уметник дакле преображава свет уз помоћ своје маште.  

            Уметник је човек кога одликују израженије особине и способности: осећајност, доживљавање, мишљење, маштовитост и способност уметничког обликовања.

            “Догађај, личност или појава инспиришу човека да ствара дела различитог облика и да на различите начине и различитим средствима изрази своје мисли, осећања и расположења. Косовски бој је инспирисао песнике, сликаре, вајаре, архитекте и музичаре да на оригиналан начин и одговарајућим средствима изразе свој доживљај и своје виђење догађаја. Један то чини посредством речи (песник), други посредством боје (сликар), трећи комбинацијом облика и материјала у простору (архитекта), итд. Ове творевине људског духа изазивају код других људи осећање лепог и духовно уживање: оно што је мислио или осећао стваралац (уметник) док је обликовао песму, слику или грађевину, осећа читалац или гледалац. Такве творевине људског духа, које пружају уживање и изазивају естетска осећања, називају се уметничка дела.“ (С.Величковић)

            Зависно од материјала којим се уметник служи и зависно од начина на који уметник ствара своје уметничко дело, уметност се дели на неколико врста:

музика (уметничко средство – звуци, тонови),

сликарство (уметничко средство – боје)

вајарство или кипарство (уметничко средство – маса за обликовање)

архитектура (уметничко средство – грађевински материјал)

игра или плес (уметничко средство – ритмички покрети)

књижевност (уметничко средство – речи).

То је класичних шест уметности којима се од двадесетог века придаје и “седма уметност“ – филм (уметничко средство – живе покретне слике).

Осим ове класичне поделе, појам уметничког стваралаштва обухвата и следеће:

позоришна уметност,

уметничка фотографија ,

примењене уметности (дуборез, керамика, декорација, ћилимарство, таписерија, илустрација књиге)

репродуктивне уметности (свирање, певање, рецитовање, глума).

 

            Уметничка дела намењена су примаоцима (читаоцима, гледаоцима, слушаоцима). Уживајући у  лепоти уметничког дела, прималац бива обогаћен и мишљу, односно осећањем или идејом, коју је уметник исказао кроз одређено уметничко дело.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s