Појам и назив књижевности

          naliv pero i pisani trag  Књижевност је специфична у односу на остале уметности јер се “грађа“ којом се она служи суштински разликује од изражајних средстава осталих уметности (боја, глина, тон итд.).

            Изражајно средство у књижевности је реч, односно језик, који сам по себи има неко значење. Требало би дакле уочити разлику између свакодневне употребе говора, који је повезан са неком потребом и ситуацијом, и уметнички употребљеног говора који превазилази конкретни повод.  Једно од најпрецизнијих објашњења  дао је руски теоретичар Виктор Шкловски, а суштина његове теорије је у следећем: књижевно дело настаје тако што писац мења обични језик и уноси у њега нову организацију, а тиме и нова значења; обичан језик постаје језик књижевности тиме што га писац одваја од свакодневног и уходаног коришћења, стварајући тако утисак новине и необичности. За језик књижевности се често каже и да је “преображени говор“.

            За књижевност се каже и да је “уметност речи“, с тим што реч у књижевности има специфичну употребу и функцију, она овде добија нова значења, постаје богатија и битно је различита од осталих видова стварања помоћу речи. Kњижевноуметнички језик тежи вишезначности.

            Назив к њ и ж е в н о с т потиче од речи књига. Некада је означавала све што је изражено речима и уобличено у целину (књигу). У паралелној употреби је и назив  л и т е р а т у р а (страна реч, која данас у ужем значењу означава списак књига, библиографију научних радова). Обе речи  (и књижевност и литература) , поред ширег значења имају и своје уже значење – “уметничка књижевност“ или “лепа књижевност“. За појам “уметничка књижевност “ употребљава се и назив:

 п о е з и ј а, који означава књижевноуметничка дела у стиху и прози, док у свакодневном говору овај термин означава само књижевна дела писана у стиховима. Ови појмови међутим, не обухватају целокупно књижевно стваралаштво, него само један део (углавном романе и приповетке). Данас се за означавање овог дела књижевности најчешће користи реч б е л е т р и с т и к а (реч француског порекла – лепа књижевност).

            Савремена теорија књижевности за све ове називе употребљава само један термин – књижевност.

            Књижевност у ширем смислу обухвата белетристику и књижевнонаучну прозу, али и производе који настају у процесу проучавања књижевности: књижевну критику, историју књижевности и теорију књижевности.

            Књижевност у ужем смислу обухвата белетристику (поезија, проза, драма) и књижевнонаучну прозу (дневник, путопис, мемоаре, репортаже, писма)

књижевноуметнички текстови

некњижевни текстови

          преносе уметничку информацију, и подстичу уметнички (естетски) доживљај, осећање пријатности и лепог

          доживљавају се осећањима, пре свега, као и разумевањем

          посебно подешавање језика остварује се избором и распоредом речи

          вишезначност

          универзална вредност у садржају и порукама (значења се остварују и важе на свим просторима и у свим временима)

          преносе информације које имају улогу у практичном животу, у разговорне, научне, информативне или административне сврхе

          доживљавају се разумски, рационално, неемотивно

          језик је подешен тако да обезбеђује добро разумевање

 

          једнозначност

          практична вредност, остварење практичних животних циљева и садржаја

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s