Наука о књижевности

       sova i dve knjigeУ оквиру проучавања књижевности разликујемо три научне дисциплине. То су: историја књижевности, теорија књижевности и књижевна критика. Немогуће је успоставити границе међу њима, јер се оне непрекидно прожимају

        Историја књижевности обједињује теорију и критику. Она проучава историјски развој књижевности једног народа, језика или једне епохе. Може се бавити целокупним делом једног писца или књижевним појавама једног правца. При проучавању једног дела она мора водити рачуна о историјском тренутку у ком је оно настало , али узима у обзир и пријем код читалаца у каснијим временима. Тако она пружа историјски континуитет развитка једног народа и повезује га са општим духовним и културним животом тог народа. Током свог дугогодишњег постојања, историја књижевности често је била подвргнута разним утицајима владајућих или доминантних друштвених кругова.

        Историја књижевности служи се различитим методама.Једна од тих је компаративна метода која доприноси разноврсности и свеобухватности ове научне дисциплине. Тада она уочава везе међу појединим националним књижевностима, начине њиховог узајамног утицања, а све то постиже упоређујући их.

        Теорија књижевности проучава опште особине књижевног дела као уметничког дела. Она се бави природом тог дела, језиком којим је написано и обликом у ком је оно дато. Проучавајући наведена својства књижевности , она има за циљ да открије јединство форме и садржине књижевног дела, тј. јединство језика употребљеног у делу и смисла којим оно одише. Неретко, она се повезује с историјом књижевности, посебно онда кад разматра историјски развој књижевних врста у појединим епохама.

        Често ћемо у литератури наићи и на реч поетика. Најодговорнији за њен настанак јесте чувени антички филозоф Аристотел. Његове идеје следи и Хорације, римски песник. Они полазе од становишта да проучавањем најбољих и најузорнијих књижевних дела можемо доћи до општих правила и критеријума за вредновање која би важила за све ствараоце и сва књижевна остварења. Много је векова прошло док се нешто у оваквом схватању књижевности није променило.

        Данас, међутим, књижевно дело се сматра личним доживљајем њеног творца , коме се даје сва слобода уметничког стварања. Према томе, нема правила којих се писац мора придржавати.

 

        Критика повезује дело и читаоца. Њен задатак је да открије значење и смисао дела, да олакша читаоцу и његовом разумевању. Критика увек полази од савремености, јер тумачи дела служећи се савременим данашњим осећањем и мерилима вредновања, Истовремено, она и оцењује књижевне творевине и на тај начин обезбеђује нови материјал теоријским проучавањима књижевности.

Једну ствар књижевна критика не сме дозволити себи, а то је да буде искључива и једнострана. Напротив, она се мора служити и научним сазнањима, те делу приступити активистички.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s