Основни појмови о књижевном језику Однос књижевног и говорног језика

                        Српски језик  употребљава се у различитим приликама на различите начине. То су језички варијетети.Они могу бити стандардни или нестандардни.  Један или више варијетета уздижу се стандардизацијом  на ниво књижевног тј. стандардног језика.

            Да би настао, књижевни језик мора да прође кроз процес нормирања.  Норма подразумева скуп правила која сви треба да поштују у оквиру једне заједнице. Исто се односи и на језик .

            Језичка норма подразумева оно што се може рећи и оно што се уобичајено говори. Иако сви језички варијетети имају своју норму, за књижевни језик важи једна посебна. Она није само природна, већ и планска, надограђена, експлицитна. Њу стварају образовани чланови заједнице тежећи доброј, правилној језичкој употреби.

            Стварање норме зове се стандардизација, а резултат је књижевни језик.  Норму прихватају сви корисници тог језика. Она се тиче свих језичких нивоа , утврђена је у правописним приручницима, речницима, уџбеницима. Савремени књижевни језик мора да буде и чврсто и еластично нормиран истовремено, да би остао јединствен, а према потреби и да би у себе примао нове елементе. 

            Књижевни језик обавезан је да би се у једној друштвеној заједници несметано и ефикасно одвијала комуникација.Он је инструмент писмености, образовања, књижевности, културе, науке. Представља носиоца традиције и искуства једне друштвене заједнице и спону са другим културама. Књижевни језик обавезан је у јавној употреби и треба да је узор свим говорницима.

            Основу књожевног језика чини један дијалекат или више њих..Полазећи од те основе он се развија и тај развој описан је у граматикама и речницима. Дакле, он је наддијалекатски облик језика , различит од изворних, народних говора. Он нам није урођен, већ га морамо учити.

            Књижевни језик није јединствен, већ се раслојава у зависности од комуникативних потреба. У различитим животним ситуацијама и с различитим саговорницима разговарамо другачије. Тако настају функционални стилови. Сада можемо закључити да је књижевни језик шири појам од говора.

            Говор је само један од медијума у коме са остварује разговорни стил. Говорни језик остварује се свакодневно, а књижевни језик углавном у писаној форми.

notes otvoren i olovka

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s