Историја и легенда у Андрићевом роману На Дрини ћуприја

Колико је мост који спаја две обале Дрине чврсто везан за живот једног касаблије, колико је круна моста, капија, везана за његова размишљања, доношења одлуке и провођења времена на њој, толико је исти тај мост везао за живот касаблије легенду и чињеницу, удружио мит и податак.

У самом уводу  наилазимо на неколико легенди, колико оних које су везане за изградњу самог моста, толико и оних које свој одраз имају у вековима касније, у дечачким играма, дечачким сновима и причањима у касаби.

Како је изградња те чудесне грађевине била дуготрајна и напорна, тешка за српске раднике и турске надзорнике, пуна неочекиваних сметњи и сурових кажњавања, најбоље говори легенда о вили бродарици. Измишљена појава, којом су се уста нараштаја послужила као заменом за историјски догађај, супротставила се великој турској сили и моћном плану изградње величанствене везе између две обале. Што је за дана урађено на скелама и постигнуто кулуком, вила је ноћу разарала и рушила, јер „Дрина не да моста на се“. Нажалост, мит је за своје постојање морао да пронађе стварни период, период касаблијског опирања, а самим тим и тешко страдање „вилино“- Радисављево набијање на колац. Човек који се супротставио овој сили, окупивши око себе још пар касаблија, радио је мосту оно што ће касније генерације спомињати, а тадашњи људи причати, радио је посао виле бродарице. Суров свршетак његовог живота послужиће као опомена и подсетник на моћ турске власти и њеног кулука.

Још је једна легенда  везана за овај лик, легенда о његовом гробу. Са друге стране Дрине, преко пута касабе, стоји једна хумка, хумка на коју једном годишње пада светлост, коју виде будне жене, а и понеки дечак остане будан не би ли то доживео, али га сан савлада пре времена. Након мукотрпног дана проведеног на коцу, Радисав је издахнуо, и тада био бачен псима. Пар храбрих касаблија успело је да се домогне његовог тела и сахране га као човека, као касаблију.

Још је легенди о изградњи самог моста. Наиме, да би мост могао бити изграђен, у њега су морали бити узидани близанци, Стоја и Остоја по имену. Нађени у оближњем селу, узидани су у његове стубове, а мајци су остављене два отвора како би дојила своју децу. Легенда говори како и дан данас из те две рупе тече бела течност и понеки касаблија дроби бели камен тога стуба и продаје га као лековито средство за мајке које не могу дојити. Историјски је податак да су ови близанци заиста отети од мајке, која је иначе скренувши с ума често обилазила градњу тражећи своје близанце.

Постоје и оне које су се десиле за време настајања ове „складно срезане“ градђевине, а које ће годинама после мучити дечју машту и правити расправе међу децом других вера. Мит о Арапину, раднику који је свој живот окончао баш ту, на мосту, коме је један од јаких белих камених блокова заувек привезао ногу за ћуприју, играо се са дечјом маштом и чачкао је у сновима.

Дечаци су знали да је Арапин ту негде, у мосту, знали су место на коме он стоји у мраку и вечито чекали на обали и замишљали његову страшну појаву, његово појављивање, а понеки би чак ноћу бивао обливен хладним знојем јер је снивао овог обичног, несрећног радника.

Са друге стране Дрине, у земљи, налазиле су се рупе са барицама у којој су дечаци обе вере чували рибу. То је оно што им је било заједничко. Порекло тих рупа доводило је ове дечаке до расправе у којој нико није мењао мишљење и увек је остајао при својим веровањима. За српску децу, били су то трагови Шарчевих копита, за муслиманску коња Ђерзелез- Алије.

Још је догађаја који у нараштајима нису пронашли сигурну историјску чињеницу, али у неким разговорима су могли послужити као подлога за мит. Један од таквих био је завршетак једног порока, једне ноћи у којој се један коцкар, Милан Гласинчанин, коцкао „са самим демоном“.

Иза сваке легенде, иза сваког мита, постојала је чињеница, постојао је историјски податак. На тај начин роман је помешао мађионичара и историчара, песника и научника и спојио оно митско и оно психолошко у ликовима.

МИЛИЧИЋ ЛУКА 3-5вишеградски мост

Advertisements

Структура лирске песме “Сунце се дјевојком жени“

Структура лирске песме

 

            Назив лирика долази од назива музичког инструмента старих Хелена, лире. У пратњи тог инструмента, певана је одређена врста песама, званих најпре мелика, а касније лирика.

            Вук је разликовао женске песме од јуначких најпре по томе што се “женским гласом пјевају“.

            Изворно, лирика је везана за музику и мелодију, нераздвојна је од ритма и звука језика.

            Лирска песма је кратка, сажета и наизглед једноставна уметничка творевина. У њој се износи неки доживљај, казује лични став или изражава нека мисао, идеја.

            Основну структуру лирске песме чине: тема, мотиви, композиција, језик и ритамска организација.

            Мада неограничене, теме се углавном своде на известан круг општих тема:љубав, смрт, смисао живота, завичај, песништво итд.

Композиција лирске песме остварује се избором, распоређивањем и повезивањем других мотива за основни мотив. Сви мотиви се за основну тему везују асоцијативно.

 

Мотивска структура песме:

1.мотив – увод, тема песме, обраћање

2.мотив – развијање теме новим детаљима

3. мотив – емотивни и мисаони закључак, поента, порука песме

 

Мотиви могу имати различит распоред:

а) напоредни распоред; низање детаља и слика који стоје напоредо један према другом

б) градацијски распоред: низање појединости од слабијег ка јачем, од апстрактног ка            конкретном, од мањег ка већам, или обрнутим смером

в) контрастни распоред један детаљ искључује други, или једна слика контрастира   другој

 

Језик лирске песме заснован је на избору речи и њиховом распоређивању унутар реченице и унутар стиха као ритамске организације (уметнички употребљен говор).

Начин обраде теме у лирској песми у потпуној је зависности од ритма, звука и значења речи.

Усмена лирска песма има утврђене, сталне облике песничких слика и песничког израза. Одлике усмене народне лирике су: стабилност, утврђеност облика и израза (нпр. стални епитети). У њој су изражена осећања даровитих појединаца, погледи и схватања народног колектива, осећања се изражавају непосредно…

 

“Сунце се дјевојком жени“

 

Лирска прича: сједињавање реалног, митолошког, земаљског и космичког

Реална основа: ситуације из људског живота

Митско је у томе што су сви догађаји из људског живота примењени на неземаљски и космички свет.

Митолошке представе човека родовске заједнице.

 

Уочавање теме: девојачка лепота

 

Мотивска структура песме:

 

1. Девојачка лепота

2. Сунце је очарано девојачком лепотом

          Девојка позива Сунце да изађе “за гору на воду“

          Излазак Сунца на небу

          Излазак девојке на воду

          Сунце је изненађено девојачком лепотом

          Сунце игра од радости

          Сунце узима девојку за жену

3. Девојка се претворила у звезду Даницу: лепота је неуништива

 

ГРАДАЦИЈСКИ ПОСТУПАК

 

 

Прича о две лепоте: девојачкој и Сунчевој

Девојачка лепота је индивидуална, припада само девојци. Описана је посредно

Лепота Сунца је општа, то је благостање свих људи

Заједничка особина им је сјај.

Лирски субјекат предност даје девојци.

Мотив вечите људске жудње за лепотом

Човек тежи савршеној и трајној лепоти, уверен је да она станује у неким недокучивим и непознатим просторима (рај, небеса, космос). Зато ће створити песничке визије којима спаја земаљско и космичко, стварно и нестварно, могуће и немогуће.

ljub.motiv