СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ДО 19. ВЕКА

 

Старословенски језик Јужни Словени су се доселили на Балкан у 6. и 7. веку. Нашли су се на граници између Византије и ранијег Западног римског царства, на чијој су се територији налазиле Франачка и неке германске државе. Тако су се нашли и између два средишта хришћанства-Цариграда и Рима.

На позив моравског кнеза Растислава, 863.год., долазе у Велику Моравску Ћирило и Методије и доносе прве књиге, писане глагољицом. Крајем 9.в. ученици Ћирила и Методија стварају ћирилицу.

Српскословенски језик Настао је као последица стварања редакција, односно рецензија старословенског књижевног језика. Тим књижевним језиком су писана црквена и световна дела од краја 12. до прве половине 18.века. (Мирослављево јеванђеље, житија, летописи, али и родослови, законици, натписи итд. Душанов законик из 14.в. написан је језиком који је близак народном.

Рускословенски језик Настао је као последица стварања руске редакције старословенског језика. Половином 18.в. овај језик потискује српскословенски и постаје књижевни језик образованих српских писаца црквене и световне књижевности. Дела писана овим језиком била су неразумљива народу. Развио се на просторима тадашње јужне Угарске, где су Срби пребегли у време Велике сеобе. Старе рукописне књиге које су собом понели звале су се србуље. Срби су супротно обећањима били изложенио покушајима покатоличења, те су се зато обратили за помоћ православној Русији, одакле су дошли руски учитељи, донели руске књиге.и почели да отварају школе за српске учитеље и свештенике.(Максим Суворов и Емануел Козачински). Гаврил Стефановић Венцловић ставра на народном језику.

Славеносрпски језик настаје у настојању појединих писаца да пишу народу разумљивијим језиком. Први је био Захарија Орфелин. То је био језик са већим делом рускословенских речи, са фонетиком и облицима ондашњег руског књижевног језика, и са неким облицима из српског народног језика. Таквим језиком су писали просветитељски писци с краја 18 и почетка 19. века. Новостворени славеносерпски језик није имао одређена правила, него се разликовао од писца до писца.

Крајем 18.в., када се образују модерне европске нације, питање књижевног језика избија у први план.

Појављују се две идеје:прва, коју су заступали интелектуалци и црква, јесте да се као књижевни језик устали славеносрпски; друга је стварање књижевног језика на основи народног.

Иако идеју писања на народном језику износи још Доситеј Обрадовић, реформу књижевног језика извршиће Вук Стефановић Караџић.

Језички систем и науке које се њиме баве

knjige rad u biblioteci

Језик је систем знакова:састављен је од јединица које се комбинују по неким правилима. Језичке јединице могу бити различитих врста: фонолошке, морфолошке, синтаксичке, лексичке итд. Јединице једног реда међусобно се комбинују, образујући јединице другог, вишег реда. Тако се гласови групишу образујући морфеме и речи, речи стварају групе речи, а ове образују реченице, док реченице творе текстове. Сваки од тих нивоа има своја правила комбиновања, која дозвољавају неке комбинације а искључују друге.

Функционисање језика почива на комбиновању датих јединица на нов начин. Људски мозак памти јединице од којих се оне састављају и правила, обрасце за њихово састављање.

НАУКЕ КОЈЕ СЕ БАВЕ ЈЕЗИКОМ

 

Фонетика и фонологија проучавају гласове.

Фонетика се бави изучавањем њихове артикулације и акустичким особинама – гласовима као физиолошким појавама.

Фонологија гласове проучава са гледишта њихове функције у језику

У оквиру фонетике проучавају се и акценти.

 

Морфологија се бави променама у оквиру врста речи. Морфологија се бави и творбом речи.

Морфофонологија се бави гласовним променама које се догађају у промени и творби речи.

Лексикологија проучава речи као део укупног речничког фонда. Основна јединица овде је реч или лексема.

Фразеологија проучава устаљене изразе.

Терминологија се бави посебном врстом речи – терминима.

Лексикографија се бави теоријом израде речника.

 

Синтакса проучава синтаксичке конструкције – реченице и синтагме.

 Текстуална лингвистика, или анализа дискурса изучава текст.

Семантика изучава значења речи.

Стилистика проучава све реализације једног језика, почев од оних индивидуалних, па до оних које су условљене начином реализације језика.

Такође, стилистика проучава употребу изражајних и упечатљивих речи.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ ЗА ТУМАЧЕЊЕ СОФОКЛОВЕ ТРАГЕДИЈЕ “АНТИГОНА“

 

Свет “Антигоне“ – доживљаји и утисци побуђени читањем трагедије

 

– Прочитајте једну од најпознатијих Софоклових трагедија – “Антигону“. – Пре читања упознајте се са садржајем мита о Едипу који је Софоклу послужио као стваралачка грађа за дело. – Проучите детаљније садржај мита. – Запазите какве чудесне обрте мит садржи. – Каквим се људски живот и судбина у њему представљају? – Зашто се Едип уопште отиснуо од дома краљице Перибеје? – Какав му је карактер био? – Шта вас је у миту највише запрепастило? – Зашто остварење породичне среће и срећног живота није било могуће? – У чему се огледа Антигонина посебна везаност за Едипа?

– Током читања трагедије установите на који начин је у делу приказан мотив овог мита. – Анализирајте какве утицаје на доживљај карактера водећих ликова остварује ваше познавање мита о Едипу. – На који начин мит надопуњује сложена значења трагедије? – Колико вам је мит помогао да трагедију разумете?

– Припремите се да на часу детаљно говорите о утисцима који су побуђени читањем дела. – Које су се сцене највише задржале у вашем сећању? – Објасните због чега. – Шта је у делу посебно узбудљиво, невероватно и неочекивано? – Како доживљавате Антигонин лик? – Шта вас у њеним речима и ставовима посебно изненађује и зачуђује? – Објасните које се важне врлине људског карактера препознају и откривају у Антигонином лику.

 

Заснивање и развијање трагичког сукоба

 

– Пратите на који начин се у садржају дела заснивају и развијају трагични сукоби и композициони елементи класичне трагедије: експозиција (увод), заплет, кулминација (климакс), перипетија (преокрет) и епилог (трагични расплет). – Установите праве садржаје сукоба који се приказују у експозицији. – Установите на који начин сте обавештени о постојању сукоба између Креонта и Антигоне. – Проучите супротстављене ставове Исмене и Антигоне и установите дубље узроке Антигонине побуне.

                – Чиме је Антигона изазвала Креонтову срџбу? – Издвојте и детљано анализирајте сцену дијалога између Антигоне и Креонта. – Пратите и тумачите како се њихови ставови, гледишта и убеђења испољавају и продубљују. – Чиме су снажно истакнути јачина и нарастање дубине њиховог неслагања? – Откривајте који су дубљи узроци неслагања између Антигоне и Креонта. – Сагледајте какви се кључни закони, веровања и убеђења читавог грчког полиса и друштва налазе у позадини њиховог сукоба. – Запазите чиме, којим речима је Антигона испољила велику одважност и храброст. – Установите на који је начин она разоткрила лицемерни однос читавог друштва према власти. – Анализирајте зашто је Креонтов бес тако велик. – Зар човек који заиста верује у своје ставове може бити толико нервозан и растројен? – Како је Креонт, у ствари, доживео овај сукоб? – Зашто Креонт напад на своје ставове  тумачи као напад на престо?

                – Шта подрива Креонтову сигурност? – Пратите како нараста, шири се  и кулминира отпор који је према његовој одлуци почиње од Антигоне. – Када отпор владару Креонту доживљава кулминацију? – Пажљивим читањем дијалога Хемона са Креонтом установите зашто Хемон није послушан син свога оца; какву животну мудрост Хемон упућује оцу кога нагриза нарастајући бес? – Спремите се да представите наређење о погубљењу Антигоне које је владар објавио. – Размислите зашто је казна тако сурова; шта тиме Креонт разоткрива: своју владарску моћ или своју несигурност?

                – Припремите се да дискутујете о преокрету у садржају трагедије. – Установите како долази до преокрета у Креонтовим одлукама; шта га је највише поколебало? – Због чега управо разговор са Тиресијом на Креонта највише утиче да промени одлуку? – Забележите и прокоментаришите укратко мудре ставове које је Тиресија у овом дијалогу саопштио Креонту. – Установите шта је, према Тиресијином мишљењу, највећа људска врлина и протумачите ваљаност и лепоту ових гледишта.

                – Спремите се да представите и протумачите трагични епилог. – Обратите пажњу на то како је приказан крвав и трагичан завршетак сукоба. – Установите зашто се најважније дешавање изоставља са сцене, далеко од погледа љубопитљиве публике. – Због чега је трагичан расплет судбоносан, неизбежан? – Какав утицај на трагични исход догађаја има породична прошлост Едипових потомака? – Шта је истакнуто страдањем и породице Креонта?

 

Антигона

               

– Филозоф Аристотел је о карактерима трагичних јунака писао да би требало да поседују следеће важне особине: доброту, уверљивост и доследност. – Процените колико је Софокле био успешан у приказу Антигониног лика. – Одредите у чему се огледају Антигонина доброта и племенитост. – Проучите на који начин је њен карактер доследан. – Из чега Антигона црпи снагу за своју доследност? – Чиме је резултирала Креонтова недоследност? –  Протумачите снагу Антигонине воље да се истрајно супротставља Креонту. – Зашто је постепено, али без околишења, следе сви становници Тебе?

                – Шта из Антигониних ставова сазнајете о важности борбе за сопствена уверења? – Објасните зашто је важно борити се за своје ставове. – Окарактеришите Креонта. – Протумачите на који начин његова владарска самовољност води трагичном исходу.

 

Закон или обичаји

 

                – Установите колико је Креонт у праву када се позива на право ЗАКОНА које важи за све грађане полиса, а колико је у праву Антигона, када се позива на ОБИЧАЈЕ, односно на моралне и религијске законе. – На који начин су, у ствари, обоје кажњени због својих ставова?

– Вреди ли се борити и доследно бранити вредости до којих нам је стало, чак и по цену сопствене пропасти? – Заузмите јасно свој став и припремите се за дискусију на часу.  

антигона

Лик Лотике у роману На Дрини ћуприја

Лик Лотике је у роману ,,На Дрини ћуприја„ је веома развијен и живописан, како спољашњи изглед тако и унутрашње дилеме и жице у души које је покрећу. Њене изванредне особине и квалитети ће је прво уздићи до опасних висина у очима других, па на крају срушити.

            Лотика је била свастика човека који је изградио сам хотел у коме је она радила, али права глава посла није био он, већ она. По њој су и хотел назвали ,,Лотикин хотел„. Била је пуна, крупна, загаситобледе коже и сјајних очију. Многи су је сматрали привлачном и покушавали да јој се удварају, али она се никоме није дала. За сваког удварача је имала посебан начин опхођења; никада их није потпуно одбијала, али им није ни дозвољавала ништа друго до да чезну за њом. Удварачи су се стално враћали и трошили свој новац у хотелу, што је Лотики било најбитније. Није било битно какав је гост у питању: насилан, настрљив, ћутљив, цепидлака, циција или пијаница, Лотика је за сваког имала противотров. Према некоме блага, према другоме оштра, све их је држала довољно далеко да одржи професионализам и дозу мистерије и невиности, а опет довољно близу да им не дозволи да свој новац однесу другде. Била је попут уметника: никада јој се није дешавало да неки гост пређе црту у њеној соби и у њеном присуству. Била је рођена за посао који је обављала.

            У кратким тренуцима мира, Лотика би се повукла у своју канцеларију и села за свој радни сто. Ту би писала рачуне, пратила пад и пораст акција на берзи, слала и куповала нове акције, као и продавала старе, и вршила све потребне радње у свом приватном и финансијском плану хотела. Када би завршила са тиме, предавала би се својој јединој истинској страсти и ствари у којој је уживала: помагање другима. Њена дарежљивост није се сводила на повремено брисање рачуна неке муштерије; не, она је помагала великом броју људи и породица, целој својој родбини, у било којој ситуацији, кад год би од ње затражили помоћ. Она је саветовала жене када и за кога да се удају а децу и момке на који занат да крену или у коју школу да се упишу. Одрасле је помагала новчано и увек је била ту за све и сваког.

            Лотика је тако живела дуго времена, без одмора и са великим бригама на раменима, али никада се није предавала или кукала; примила би ударац, стисла зубе, и наставила даље. А удараца је било много… акције на берзи су почеле да играју досада незапамћеном насумичношћу: цене су им падале и расле, а оно што је при куповини вредело много и обећавало још већу вредност, сутра би могло да не значи ништа. Многе породице су од Лотике тражиле новац и подршку, а новца је било све мање. Хотел није радио као некада и профита је било све мање, а некад их није ни било. Такође, у породицама којима је Лотика помагала низале су се несреће: од смртних случајева до рађања ментално заостале деце. Али Лотика се није предавала: радила је и радила све више и напорније, упркос старењу, и мучила се да помогне свима. Нико од ње није очекивао ништа друго осим снаге и чврстине, ништа друго осим бесконачне подршке и испомоћи, и Лотика се полако губила у свему томе. Сви су јој се јадали и плакали, очекујући да ће она наћи некакво савршено решење за све њихове проблеме, не схватајући да је тако терају у лудило. Последњи ексер на Лотикином ковчегу био је почетак рата: гледајући како се све што је ударила и све за шта се толико дуго и напорно борила круни и распада, Лотика напокон пуца по свим шавовима и доживљава нервни слом.

            Лотика је у роману ,,На Дрини ћуприја„ приказана као веома трагичан лик; давала је наду, храброст, и снагу свима, а ништа није остављала за себе. Њена доброта, од које су сви осим ње имали користи, ју је, најпосле, убила.

                                                                                                                                                                  Мило Тодоровић 3-6