СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ДО 19. ВЕКА

 

Старословенски језик Јужни Словени су се доселили на Балкан у 6. и 7. веку. Нашли су се на граници између Византије и ранијег Западног римског царства, на чијој су се територији налазиле Франачка и неке германске државе. Тако су се нашли и између два средишта хришћанства-Цариграда и Рима.

На позив моравског кнеза Растислава, 863.год., долазе у Велику Моравску Ћирило и Методије и доносе прве књиге, писане глагољицом. Крајем 9.в. ученици Ћирила и Методија стварају ћирилицу.

Српскословенски језик Настао је као последица стварања редакција, односно рецензија старословенског књижевног језика. Тим књижевним језиком су писана црквена и световна дела од краја 12. до прве половине 18.века. (Мирослављево јеванђеље, житија, летописи, али и родослови, законици, натписи итд. Душанов законик из 14.в. написан је језиком који је близак народном.

Рускословенски језик Настао је као последица стварања руске редакције старословенског језика. Половином 18.в. овај језик потискује српскословенски и постаје књижевни језик образованих српских писаца црквене и световне књижевности. Дела писана овим језиком била су неразумљива народу. Развио се на просторима тадашње јужне Угарске, где су Срби пребегли у време Велике сеобе. Старе рукописне књиге које су собом понели звале су се србуље. Срби су супротно обећањима били изложенио покушајима покатоличења, те су се зато обратили за помоћ православној Русији, одакле су дошли руски учитељи, донели руске књиге.и почели да отварају школе за српске учитеље и свештенике.(Максим Суворов и Емануел Козачински). Гаврил Стефановић Венцловић ставра на народном језику.

Славеносрпски језик настаје у настојању појединих писаца да пишу народу разумљивијим језиком. Први је био Захарија Орфелин. То је био језик са већим делом рускословенских речи, са фонетиком и облицима ондашњег руског књижевног језика, и са неким облицима из српског народног језика. Таквим језиком су писали просветитељски писци с краја 18 и почетка 19. века. Новостворени славеносерпски језик није имао одређена правила, него се разликовао од писца до писца.

Крајем 18.в., када се образују модерне европске нације, питање књижевног језика избија у први план.

Појављују се две идеје:прва, коју су заступали интелектуалци и црква, јесте да се као књижевни језик устали славеносрпски; друга је стварање књижевног језика на основи народног.

Иако идеју писања на народном језику износи још Доситеј Обрадовић, реформу књижевног језика извршиће Вук Стефановић Караџић.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s