Именице

Именице су речи којима се именују појаве материјалног света, као што су бића, предмети, материја и сл. и неки невидљиви и неопипљиви појмови, као што су особине, осећања, радње, итд.

Имају род, а мењају се по броју и падежу.

У реченици су најчешће у служби субјекта и објекта.

 

Подела именица према значењу

 

ВЛАСТИТЕ именице именују појединачне појмове као што су људи, животиње, географски појмови, небеска тела и сл. Пишу се великим словом. Ретко се употребљавају у множини.

ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ означавају појединачне појмове, бића, предмете, појаве, који припадају истој врсти. Имају једнину и множину. Пишу се малим словом, изузев имена народа и становника.

ЗБИРНЕ именице означавају скуп појмова, бића, предмета, схваћених као целина. По правилу, немају облике множине. Обликом једнине означавају мноштво.

ГРАДИВНЕ именице означавају материју. Немају множину. Оне једнином означавају и најмању и највећу количину онога што значе. У множини се могу наћи само ако означавају различите врсте исте материје.

АПСТРАКТНЕ именице означавају нешто неопипљиво, као што су осећања, особине, природне и друштвене појаве, радње итд. Често се као подврста издвајају тзв. ГЛАГОЛСКЕ именице изведене од глагола. један део апстрактних именица нема облике множине али неке је могу имати.

 

Граматичке категорије именица

Именице имају род, а мењају се по броју и падежу.

РОД именица је класификациона категорија. То значи да једна именица може бити само једног рода. Према роду деле се на оне мушког, женског и средњег рода. Род у језику повезан је с постојањем мушког и женског пола у природи, с тим што се средњим родом обележавају млада бића.. Постоји природни род (имају га само оне именице које означавају човека или животињу) и граматички род (имају га све именице). Граматички род се одређује на основу показне заменице која се слаже са именицом.

БРОЈ  именица је граматичка категорија која има две вредности: једнину и множину. Већина именица има и облик једнине и множине. Именице које се јављају само у једнини називамо сингуларија тантум а оне које се јављају само у множини називамо плуралија тантум.

СИНГУЛАРИЈА ТАНТУМ  (властите именице; збирне именице; градивне именице; неке апстрактне)

ПЛУРАЛИЈА ТАНТУМ ( властите именице које именују неке географске појмове и неке празнике; заједничке именице које означавају предмете састављене од два дела, или неко мноштво ситних делова)

ПАДЕЖ је граматичка категорија по којој се именица деклинира у једнини и множини. Има 7 падежа: Н,Г,Д,А,В,И,Л. Деле се на независне (ном. и вок.) и зависне. Независни се употребљавају без предлога. Локатив се употребљава увек с предлозима а остали и са и без предлога, највећи број предлога је уз генитив.