Истраживачки задаци за „Ђачки растанак“

ПРВА ГРУПА : БРЕГ И ГРОБЉЕ НА ЊЕМУ

1. Опишите простор у којем се налази лирски субјект, гробље на брегу и поглед на околна брда.
2. Какву мисао о људском животу спознаје лирски субјект у сусрету са гробљем?
3. Објасни стихове: „Млого тео, млого започео,/час умрли њега је помео“.
4. Издвојте епитете (посебно оне који се везују за сунце).

 

ДРУГА ГРУПА: КАРЛОВЦИ, ДУНАВ, ВИНОГРАДИ

1. Објасните стилску фигуру којом започиње ова поетска слика:“Ој Карловци, место моје драго…“
2. Упореди дете које упознаје свет приликом доласка у Карловце, са младићем који се растаје од њих. Каква осећања у лирском субјекту буди мисао о растанку и од чега се све он растао?
3. Какву улогу у сећању лирског субјекта имају Дунав и виногради?
4. Издвојте епитете(посебно оне који се везују за сунце).

 

ТРЕЋА ГРУПА: БЕЛИЛО, СТРАЖИЛОВО

1. Како су приказане девојке у овој поетској слици? Каква атмосфера влада у овом делу поеме?
2. Прикажи широку пејзажну слику Стражилова, на коме су се окупљали ђаци и објасни каква осећања ова слика буди у лирском субјекту.
3. Какву улогу има метафоричко спомињање смрти: „Ту нек ми се хладна копа рака,/Ту ће мене земља бити лака!“
4. Издвојте најупечатљивије епитете (посебно оне који се везују за сунце).

 

ЧЕТВРТА ГРУПА: ЂАЦИ

1. Како је приказан ђачки живот у поеми?
2. Опиши атмосферу која доминира у овом делу поеме.
3. Којим стихом је испеван завршни део поеме? Какву поруку друговима упућује лирски субјект на крају поеме?
4. Издвојте најупечатљивије епитете.

ПЕТА ГРУПА: СРПСКИ ЈУНАЦИ

1. Опишите како лирски субјект приказује лик Марка Краљевића и по чему се он разликује од стереотипног приказивања овог епског јунака у народној поезији.
2. Који српски витезови се помињу у овом делу поеме и какав значај има Карађорђе за српски народ?
3. Каква осећања доминирају у овом делу поеме и како се она уклапају у општу атмосферу ђачког живота?
4. Издвојте најупечатљивије епитете.

 

ШЕСТА ГРУПА: КОЛО

1. Какву улогу има коло у ђачком животу?
2. Наведи све представнике јужнословенских народа који се налазе у колу. Зашто је идеја југословенства била врло актуелна у кругу омладинског покрета?
3. Како ритам кола изражава слику атмосфере ђачког живота?
4. Издвојте најупечатљивије епитете.

Истраживачки задаци за „Горски вијенац“

I ЊЕГОШ КАО ТРАГИЧКИ ЈУНАК КОСОВСКЕ МИСЛИ

1. Објасните однос између релативног значаја историјских чињеница и значаја који им Његош даје у делу.
2. Уочите основне елементе композиције нарочито водећи рачуна о њеним временским димензијама (празници и доба дана на почетку и на крају дела).
3. Жанровски гледано Горски вијенац је: еп, драма, поема. Препознајте карактеристике сваке од ових врста у том остварењу.

 

II ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ

1. Зашто Његош Карађорђа назива оцем Србије, а 19. век страшном ером?
2. Уочите контраст хероји-издајници и повежите га са основном темом дела.
3. Објасните смисао стихова Из грмена великога лафу изаћ трудно није и Да, витеза су сустопице трагически конац прати.

 

III СИРАК ТУЖНИ БЕЗ НИГЂЕ НИКОГА/ БОРБИ НАШОЈ КРАЈА БИТИ НЕЋЕ…

1. какве су прилике у Црној Гори о којима владика Данило тужи у своме монологу? Које су његове дилеме и шта на основу њих закључујемо о њему?
2. Упоредите монолог Вука Мићуновића и владике Данила: укажите на разлике међу њима полазећи од различитих улога које та едва јунака имају у црногорском друштву.
3. Протумачите алегорију која почиње стихом Тек што вучад за мајком помиле…

 

IV СЕЛИМ-ПАШИ ОТПОЗДРАВ НА ПИСМО

1. Упоредите два писма и запазите разлику у погледима на свет.
2. Уочите природу алегоријског говора у овом дијалогу.
3. У Горском вијенцу сучељавају се и међусобно самеравају три културе: патријархална црногорска, источњачка и млетачка. Укажите на њихова најбитнија својства и начине на које су приказана у делу (посебно објасните како патријархални војвода Драшко види политички и културни живот у Венецији).

 

V СВ`ЈЕТ ЈЕ ОВАЈ ТИРАН ТИРАНИНУ

1.Монолог игумана Стефана једно је од најпознатијих места у Горском вијенцу. Какво је његово схватање живота и чиме је условљено?

2. Уочите гномске стихове и објасните њихов смисао. (Гнома – кратка, сажета изрека која садржи неку општу мисао или моралну истину примењивану на различите ситуације у жигвоту.)
3. Уочите неке од стилских/реторских средстава (контраст, анафора, понављање…) у којима се у свом монологу служи игуман Стефан.

 

VI А У РУКЕ МАНДУШИЋА ВУКА БИЋЕ СВАКА ПУШКА УБОЈИТА!

1. Укажите на улогу кола у Горском вијенцу. Кога коло представља?
2. Дијалогом владике Данила и Вука Мандушића завршава се Горски вијенац. Уочите појединости које карактеришу лик Вука Мандушића (његов изглед, начин приповедања однос према џефердару).
3. Објасните симболику завршног монолога владике Данила.

„Данга“

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ (1873-1908), писац српског реализма и зачетник српске сатиричне прозе, рођен је у селу Овсишту код Крагујевца, где му је отац био учитељ. Када је завршио Филозофски факултет у Београду, као наставник је радио у Врању, Пироту и Лесковцу, а из политичких разлога је био често отпуштан из службе. Најбољи део његовог рада настао је у неколико последњих и најтежих година обреновићевског апсолутизма, између 1898. и 1903. У том времену он је написао више алегоријско-сатиричних приповедака у којима се оштро обрачунао с тадашњим режимом, извргавао је руглу друштвене и политичке прилике, као и менталитет својих сународника (две књиге приповедака објавио је 1899.године). После пада апсолутизма (1903), незадовољан што се у држави тако мало изменило, он је покушао да и у новим приликама настави рад на политичкој сатири (уређивао је политичко-сатирични лист „Страдија“) али без пређашњег успеха. Умро је огорчен и сиромашан у тридесет петој години живота. Пуну уметничку зрелост достигао је у својим алегоријско сатиричним приповеткама: Данга, Вођа, Страдија, Мртво море, Укидање страсти и фантастичним сатиричним приповеткама Краљевић Марко по други пут међу Србима и Размишљање једног обичног српског вола.

СМЕРНИЦЕ

• Пажљиво прочитај ову алегоријско сатиричну причу. Које услове мора да испуни један текст да би се доживео као сатиричан?
• Који је смисао фразеологизама (идиома) : жигосати некога и (за)јахати некога? Како писац са њима поступа? Може ли се његов поступак имановати као буквализовање фразеологизама?
• Какву улогу има сан у структури ове приповетке?
• Објасните психологију грађана који се добровољно потчињавају ономе што их највише понижава. Какав је однос између њих и приповедача /сневача (присетите се епизоде с почетка приповетке о откинутом дугмету с полицијске униформе)?
• Шта је хумористичко а шта сатирично у Данги? Којим средствима писац гради хумор? Кога писац заправо извргава руглу: власт која жигоше грађане или грађане који се просто утркују да буду жигосани?
• Која је функција старца који се противи жигосању? Обратите пажњу на разлоге којима одбијају и исмејавају његови предлози. У чему би смисао алегорије бар у нечему био другачији да нема те епизоде?

Лаза Лазаревић „Ветар“

Лаза Лазаревић (1851-1891), приповедач српског реализма, преводилац и један од најбољих лекара свог времена.

Рођен је у трговачкој породици у Шапцу. Пошто је на Великој школи завршио студије права, уписује у Берлину студије медицине и завршава их 1879. године.

У младости је био присталица идеја Светозара Марковића, а године 1879. у бечком часопису „Зора“ објавио је своју прву приповетку под насловом  Звона с цркве у Н. (касније  Први пут с оцем на јутрење), којом је привукао општу пажњу.

Студије медицине подстакнуте су његовим интересовањем за природне науке. Преводио је природнонаучне текстове са немачког и руског језика, пре свега Дарвина и Фарадија. Свој живот је посветио лекарском раду. Осим лекарске праксе у болници, објавио је неколико десетина стручних радова из медицине.

Преводио је такође и књижевне текстове Гогоља и Чернишевског.

Као приповедач, Лаза Лазаревић је испољио све особине доброг писца. Његове приповетке су чврсте композиције, пажљиво и складно обликоване и спадају у уметнички најдотераније приповетке у прози српског реализма, чиме је стекао углед најбољег стилисте свога времена. Префињеним стилом Лазаревић је увео нове теме и ликове у српску књижевност (пре свега у градску средину и међу интелектуалце) и постао зачетник психолошке приповетке у нас.

Написао је укупно 9 приповедака

• Први пут с оцем на јутрење
• Школска икона
• У добри час хајдуци
• На бунару
• Вертер
• Све ће то народ позлатити
• Ветар
• Он зна све
• Швабица

 

                                                            ВЕТАР

 

СМЕРНИЦЕ ЗА УЧЕНИКЕ

• Ко приповеда приповетку Ветар (обратите пажњу на прву реченицу)? Шта нам писац саопштава о разлозима приповедања?
• Одредите време, простор и основне елементе фабуле ове приповетке.
• Окарактеришите лик Јанка и лик његове мајке. Какви су њихови међусобни односи? Какав утицај на Јанка има мајка?
• Зашто мајка једно говори а друго мисли? Детаљно сагледајте завршну сцену у приповеци и припремите се за анализу.
• Која је улога простора и чијим очима се он сагледава у сцени првог сусрета Јанка и Ђорђеве кћери?
• Сагледајте и образложите мотив и симболику сна у приповеци Ветар.
• Симболичан је и наслов приповетке. Где се све јавља мотив ветра и која су његова симболична значења?

Милован Глишић: „Глава шећера“

Милован Глишић (1847-1908), приповедач, драмски писац и преводилац, оснивач српске реалистичке сеоске приповетке.

Рођен је у селу Градац крај Ваљава, студирао је на Великој школи у Београду. После две године напушта Велику школу и уписује Филозофски факултет, али ни ове студије није завршио. Као присталица идеја Светозара Марковића и учесник револуционарног покрета, осуђиван је и отпуштен из службе

Уређивао је „Српске новине“, а 1881. године постао је драматург Народног позоришта. Умро је током лечења у Дубровнику.

Књижевни рад започео је писањем сатиричних текстова у новинама („Враголану“, „Врзином колу“, „Преодници“) а прве значајне приповетке објављивао је од 1875.г. у „Отаџбини“.

Написао је тридесетак приповедака (две збирке Приповедака 1879. и 1882), у којима је критички и сатирично осликао српско село. У неким приповеткама је, под утицајем Гофоља, уносећи фантастичне елементе, обрадио народна предања.

Написао је и две сеоске комедије: „Два цванцика“ (1883) и „Подвала“ (1885).

Био је један од најбољих преводилаца руских, немачких и француских писаца. Најзначајнији су му преводи Гогоља (Тарас Буљба, Мртве душе), Гончарова и Толстоја (Рат и мир).

Најпознатије  Глишићеве приповетке су: Глава шећера, Прва бразда,  Рога, Злослутни број, Шило за огњило, Ноћ на мосту, Задушнице,  Редак звер, Ни око шта, Учитељ, Вујина просидба и др.

ГЛАВА ШЕЋЕРА

СМЕРНИЦЕ ЗА УЧЕНИКЕ

• Прочитајте приповетку у целини.
• Одредите време и простор у овој приповеци.
• Протумачите наслов приповетке и објасните улогу главе шећера у композицији .
• Окарактеришите главне ликове и објасните симболику њихових имена.
• Какав је однос интелигенције, власти, свештеника и зеленаша према сељаштву?
• Објасните положај српског сељака и пишчев став према том положају.
• Размотрите улогу фантастичних елемената у овој приповеци.
• Обратите пажњу на завршетак приповетке и повежите са идејама дела.