Подела именица на деклинационе врсте

ИМЕНИЦЕ ПРВЕ ВРСТЕ

По првој именичкој врсти мењају се именице које у генитиву једнине имају наставак –а. То су именице мушког рода које у номинативу једнине имају нулти наставак, тј. оне чија се основа завршава сугласником (друг, језик, Ненад), и именице мушког и средњег рода чији се номинатив завршава наставцима –о  или –е, при чему основа именица средњег рода остаје непромењена (Павле, дело, море).

ИМЕНИЦЕ ДРУГЕ ВРСТЕ

По другој именичкој врсти мењају се именице средњег рода које се у номинативу једнине завршавају на –е, а граматичку основу проширују сугласницима –н– или –т– (име, време, дете, пиле). Готово исту промену имају и двосложна мушка имена од миља с дугосдилазним акцентом (Миле – Милета, Раде – Радета).

ИМЕНИЦЕ ТРЕЋЕ ВРСТЕ

По трећој именичкој врсти мењају се именице које у генитиву једнине имају наставак –е. То су именице женског и мушког рода чији се номинатив једнине завршава на – а (жена, књига, тата, Никола).

ИМЕНИЦЕ ЧЕТВРТЕ ВРСТЕ

По четвртој именичкој врсти мењају се именице које у генитиву једнине имају наставак –и. То су именице женског рода које у номинативу једнине имају нулти наставак, тј. оне чија се основа завршава сугласником ( љубав, младост, глад, ноћ).

(ГРАМАТИКА, стр. 66-73)

Advertisements

Именице

Именице су речи којима се именују појаве материјалног света, као што су бића, предмети, материја и сл. и неки невидљиви и неопипљиви појмови, као што су особине, осећања, радње, итд.

Имају род, а мењају се по броју и падежу.

У реченици су најчешће у служби субјекта и објекта.

 

Подела именица према значењу

 

ВЛАСТИТЕ именице именују појединачне појмове као што су људи, животиње, географски појмови, небеска тела и сл. Пишу се великим словом. Ретко се употребљавају у множини.

ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ означавају појединачне појмове, бића, предмете, појаве, који припадају истој врсти. Имају једнину и множину. Пишу се малим словом, изузев имена народа и становника.

ЗБИРНЕ именице означавају скуп појмова, бића, предмета, схваћених као целина. По правилу, немају облике множине. Обликом једнине означавају мноштво.

ГРАДИВНЕ именице означавају материју. Немају множину. Оне једнином означавају и најмању и највећу количину онога што значе. У множини се могу наћи само ако означавају различите врсте исте материје.

АПСТРАКТНЕ именице означавају нешто неопипљиво, као што су осећања, особине, природне и друштвене појаве, радње итд. Често се као подврста издвајају тзв. ГЛАГОЛСКЕ именице изведене од глагола. један део апстрактних именица нема облике множине али неке је могу имати.

 

Граматичке категорије именица

Именице имају род, а мењају се по броју и падежу.

РОД именица је класификациона категорија. То значи да једна именица може бити само једног рода. Према роду деле се на оне мушког, женског и средњег рода. Род у језику повезан је с постојањем мушког и женског пола у природи, с тим што се средњим родом обележавају млада бића.. Постоји природни род (имају га само оне именице које означавају човека или животињу) и граматички род (имају га све именице). Граматички род се одређује на основу показне заменице која се слаже са именицом.

БРОЈ  именица је граматичка категорија која има две вредности: једнину и множину. Већина именица има и облик једнине и множине. Именице које се јављају само у једнини називамо сингуларија тантум а оне које се јављају само у множини називамо плуралија тантум.

СИНГУЛАРИЈА ТАНТУМ  (властите именице; збирне именице; градивне именице; неке апстрактне)

ПЛУРАЛИЈА ТАНТУМ ( властите именице које именују неке географске појмове и неке празнике; заједничке именице које означавају предмете састављене од два дела, или неко мноштво ситних делова)

ПАДЕЖ је граматичка категорија по којој се именица деклинира у једнини и множини. Има 7 падежа: Н,Г,Д,А,В,И,Л. Деле се на независне (ном. и вок.) и зависне. Независни се употребљавају без предлога. Локатив се употребљава увек с предлозима а остали и са и без предлога, највећи број предлога је уз генитив.

Врсте речи

Морфологија је наука о језику која се бави облицима, структуром и саставом речи. Морфологија се дели на морфологију у ужем смислу и творбу речи. Морфологија у ужем смислу део је науке о језику који проучава врсте речи и различите облике променљивих речи.

Основна јединица и морфологије у ужем смислу и творбе речи јесте морфема.

Морфема је најмања језичка јединица која има значење или неку граматичку функцију ( у речи кућа, нпр., корен кућ- носи значење речи, грађевина, а наставак –а обележава ном.јд.именице ж.р.

Морфеме су јединице вишег нивоа од фонема, али су нижег нивоа од речи. Свака реч садржи најмање једну морфему, а може их садржати и више.

Реч је најмања самостална језичка јединица која има значење.

речи у српском језику су подељене на основу значења и граматичког понашања (да ли се мењају по падежима, временима, да ли разликују род, број итд.) Тако је издвојено 10 врста речи у српском језику:

ИМЕНИЦЕ, ПРИДЕВИ, ЗАМЕНИЦЕ, БРОЈЕВИ, ГЛАГОЛИ, ПРИЛОЗИ, ПРЕДЛОЗИ, ВЕЗНИЦИ, РЕЧЦЕ, УЗВИЦИ.

На основу тога да ли могу мењати свопј облик или увек остају у истом облику, речи се деле на променљиве и непроменљиве.

 

Граматичке категорије речи

Граматичка категорија речи је систем граматичких облика променљивих врста речи којим се изражава неки граматички однос.

Могу бити: 1. морфолошке, када за сваку вредност постоји посебан облик(нпр. придев плав може бити у мушком, женском и средњем роду); 2. класификационе, када се одређена вредност приписује свакој речи посебно (нпр. именица може бити само једног рода)

ИМЕНИЦЕ: род, број, падеж

ПРИДЕВИ: род, број, падеж, вид, степен поређења

ЗАМЕНИЦЕ: род, број, падеж, лице

НЕКИ БРОЈЕВИ: род, број, падеж

ГЛАГОЛИ: вид, глаголски облик, потврдност/одричност, лице, род, број, стање

НЕКИ ПРИЛОЗИ: степен поређења.

У НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ спадају: неки бројеви, неки прилози, предлози, везници, речце, узвици.