ИМЕНИЦЕ ПРВЕ ВРСТЕ
По првој именичкој врсти мењају се именице које у генитиву једнине имају наставак –а. То су именице мушког рода које у номинативу једнине имају нулти наставак, тј. оне чија се основа завршава сугласником (друг, језик, Ненад), и именице мушког и средњег рода чији се номинатив завршава наставцима –о или –е, при чему основа именица средњег рода остаје непромењена (Павле, дело, море).
ИМЕНИЦЕ ДРУГЕ ВРСТЕ
По другој именичкој врсти мењају се именице средњег рода које се у номинативу једнине завршавају на –е, а граматичку основу проширују сугласницима –н– или –т– (име, време, дете, пиле). Готово исту промену имају и двосложна мушка имена од миља с дугосдилазним акцентом (Миле – Милета, Раде – Радета).
ИМЕНИЦЕ ТРЕЋЕ ВРСТЕ
По трећој именичкој врсти мењају се именице које у генитиву једнине имају наставак –е. То су именице женског и мушког рода чији се номинатив једнине завршава на – а (жена, књига, тата, Никола).
ИМЕНИЦЕ ЧЕТВРТЕ ВРСТЕ
По четвртој именичкој врсти мењају се именице које у генитиву једнине имају наставак –и. То су именице женског рода које у номинативу једнине имају нулти наставак, тј. оне чија се основа завршава сугласником ( љубав, младост, глад, ноћ).
(ГРАМАТИКА, стр. 66-73)